Izvor: S media, 19.Okt.2010, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Penzioni sistem neodrživ i rizičan
Penzijski sistem Srbije je neodrživ i rizičan, a poseban problem je i rastući broj penzionera, poručili su čelnici Medjuanrodnog monetarnog fonda u Srbiji Albert Jeger i Bogdan Lisovuk.
Predstavnici MMF-a u tekstu za današnju Politiku, a pod naslovom "Zašto je penzijskom sistemu Srbije potrebna reforma" ukazali su da iako srpske penzije nisu visoke one predstavljaju veliki teret za ekonomiju.
"Na primer, izdvajanja Srbije za penzije (čak i bez vojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << penzija) bila su iznad 13 odsto BDP-a u 2009. U okviru EU jedino Italija ima veći procenat troškova za penzije", naveli su Jeger i Lisovuk.
Oni su kao problem naveli i to da je broj penzionera i registrovanih zaposlenih u Srbiji gotovo isti, pa praktično, svaki radnik koji plaća doprinose mora da deli svoj dohodak sa penzionerom, i preko doprinosa za penzije i kroz poreze.
"Ako bi troškovi Srbije za penzije i dalje rasli, mogli bi da gurnu ekonomiju i budžet u dva začarana kruga. Prvo, veća izdvajanja zapenzije će zahtevati veće doprinose i poreze, što bi ugrozilo rast i zapošljavanje u zvaničnom sektoru i izazvalo pritisak da se opet povećaju porezi i doprinosi", upozorili su predstavnici MMF-a.
Oni su ukazali i da Srbija ima dve opcije, da "čeka i nada se" i većim uplatama doprinosa za socijalno osiguranje ili sprovodi reformedok se pritisci i dalje mogu kontrolisati, a reformske mere sprovoditi u fazama, kako bi i radnici i penzioneri imali vremena da se prilagode.
"Izmenjeni zakon Srbije o penzijama, trenutno pred parlamentom, zaista je relativno skroman korak u pravom smeru. On ukida neke opcije za prevremeno penzionisanje, povećava minimalnu starosnu granicu za penzionisanje za pet godina, na 58, smanjuje beneficije za porodične penzionere i poveava broj godina uplaćenih doprinosa za žene na 38", obrazložili su Jeger i Lisovuk.
Penzije i dug države su kritične tačke razvoja
Oni su precizirali i da će se navedene promene sprovoditi u fazama veoma postepeno, neke do 2023. godine, a procenjena finansijska ušteda od navedenih koraka je mala i odložena.
"U ušteda će postepeno do 2015. porasti na samo 0,1 odsto BDP-a. Maksimalne godine za penzionisanje žena ostaće 60 i neće se snižavati nivo penzije u slučaju penzionisanja pre ove godine", precizirali su predstavnici MMF-a dodajući da će zakon pomoći najugroženijima, jer će minimalna penzija biti povećana.
"Predložena reforma penzionog zakona u Srbiji je korak u dobrom smeru. Mogla bi zapravo da se shvati i kao osnovni minimum za neophodne reforme. Neuspeh njene primene povećao bi verovatnoću da će kasnije morati da se primene mnogo strože reforme penzijskog sistema", zaključili su Jeger i Lisovuk.
(Tanjug)
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
