Izvor: B92, Beta, 19.Okt.2010, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Penzioni sistem Srbije loš
Beograd -- Penzijski sistem Srbije je neodrživ i rizičan, a poseban problem je rastući broj penzionera, poručili čelnici MMF-a u Srbiji Albert Jeger i Bogdan Lisovolik.
Predstavnici MMF-a u tekstu za "Politiku" su naveli da srpske penzije, iako nisu visoke, predstavljaju veliki teret za ekonomiju.
"Na primer, izdvajanja Srbije za penzije (čak i bez vojnih penzija) bila su iznad 13 odsto BDP-a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u 2009. U okviru EU jedino Italija ima veći procenat troškova za penzije", naveli su Jeger i Lisovolik.
U tekstu pod naslovom "Zašto je penzijskom sistemu Srbije potrebna reforma", oni su kao problem naveli i to da je broj penzionera i registrovanih zaposlenih u Srbiji gotovo isti, pa praktično svaki radnik koji plaća doprinose mora da deli svoj dohodak sa penzionerom, i preko doprinosa za penzije i kroz poreze.
"Ako bi troškovi Srbije za penzije i dalje rasli, mogli bi da gurnu ekonomiju i budžet u dva začarana kruga. Prvo, veća izdvajanja za penzije će zahtevati veće doprinose i poreze, što bi ugrozilo rast i zapošljavanje u zvaničnom sektoru i izazvalo pritisak da se opet povećaju porezi i doprinosi", upozorili su predstavnici MMF-a.
Oni su ukazali i da Srbija ima dve opcije, da "čeka i nada se" i većim uplatama doprinosa za socijalno osiguranje ili sprovodi reforme dok se pritisci i dalje mogu kontrolisati, a reformske mere sprovoditi u fazama, kako bi i radnici i penzioneri imali vremena da se prilagode.
"Izmenjeni zakon Srbije o penzijama, trenutno pred parlamentom, zaista je relativno skroman korak u pravom smeru. On ukida neke opcije za prevremeno penzionisanje, povećava minimalnu starosnu granicu za penzionisanje za pet godina, na 58, smanjuje beneficije za porodične penzionere i povećava broj godina uplaćenih doprinosa za žene na 38", obrazložili su Jeger i Lisovolik.
Oni su naveli i da će se navedene promene sprovoditi u fazama veoma postepeno, neke do 2023. godine, a procenjena finansijska ušteda od navedenih koraka je mala i odložena.
"Predložena reforma penzionog zakona u Srbiji je korak u dobrom smeru. Mogla bi zapravo da se shvati i kao osnovni minimum za neophodne reforme. Neuspeh njene primene povećao bi verovatnoću da će kasnije morati da se primene mnogo strože reforme penzijskog sistema", zaključili su Jeger i Lisovolik.
