Izvor: B92, 28.Maj.2010, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Ili otpuštanja ili nema para
Beograd -- Srbija će morati da ispuni obavezu o smanjenju zaposlenih u administraciji da bi dobila zeleno svetlo MMF da povuče novu tranšu od 380 miliona evra kredita.
Za povlačenje novca naša zemlja će morati da ispuni dva kriterijuma. U MMF-u navode da je prvi zahtev, predlog zakona o penzijama, gotovo usaglašen.
MMF od vlade očekuje da ga finalizuje i do kraja juna uputi parlamentu. Teži deo posla biće smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gde se očekuje otpuštanje oko 3.000 ljudi.
Predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik kaže se osvrnuo i na ispunjenje zahteva za smanjenje državne administracije za 10 odsto, istakavši da je to „izazovna mera" i da je „iskreno govoreći, došlo do odlaganja sprovođenja tih mera".
Bez posla ostaje 8.500 činovnika
Racionalizacija u državnoj i lokalnoj administraciji je, prema zakonu usvojenom pred kraj prošle godine, trebalo da bude završena u martu. Bez posla treba da ostane oko 8.500 činovnika na republičkom i lokalnom nivou. Reč je o oko 28.000 zaposlenih u državnoj administraciji i oko 60.000 na lokalnom nivou, a njihov broj treba da se smanji za 10 odsto. Ministarka Diana Dragutinović kaže da je do sada urađeno oko 40 do 50 odsto posla.
„Nismo usmereni na poreske uštede, već smo usmereni na pricipe ravnomerne primene u ovoj oblasti", naglasio je on. „Znamo da je vlada primenjivala neke korake, ali ovde je pitanje da su neka ministarstva racionalizaciju uradila, a neka nisu", rekao je Lisovolik uz napomenu da se „želi odluka vlade koja će omogućiti potpunu primenu tih mera".
Diana Dragutinović, ministarka finansija, koja je uz ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića bila jedina protiv zakona o racionalizaciji, kaže za Blic da je ovaj propis donet preko noći.
„Nije se vodilo računa o tome da ti ljudi imaju i neka prava, kao što je pravo na žalbu, pravo da im se ponudi drugi posao, a to traje. Pri tom nismo imali ni registar zaposlenih koji je tek sada pripremljen, a kontrolu nad sprovođenjem zakona u Ministarstvu finansija obavljaju samo tri čoveka", objašnjava razloge kašnjenja ministarka.
Ona ističe da će posao ipak biti završen. „Bez obzira na sve, ovaj posao će i biti završen kako je dogovoreno sa MMF", navodi ministarka.
Srbija bolja od Mađarske i Bugarske
Lisovolik dodaje da iako oporavak ide sporije nego što je prognozirano Srbija beleži bolje rezultate od Mađarske i Bugarske.
Komentarišući pad vrednosti dinara, za čiju je odbranu od početka godine centralna banka potrošila oko milijardu evra, Lisovolik kaže da su devizne rezerve i dalje visoke čemu doprinosi i kredit MMF. MMF je, kaže Lisovolik, obavešten i da Srbija ne namerava da povuče svih 380 miliona evra koje će joj na raspolaganje staviti Fond.
Rast BDP, iako samo 1,5 procenata, ipak je veći od rasta zabeleženog u Bugarskoj ili Mađarskoj. „Ipak, rast ipak nije dovoljan da opravda povećanje plata i penzija", dodao je Lisovolik.
Lisovolik je istakao da će „sledeća misija pokušati da ispuni četvrtu i petu reviziju i ona dolazi za tri meseca" i dodao da je sa MMF-om postignut dogovor u vezi sa indeksacijom (obračunom) penzija.
„Imamo dogovor o mnogo pitanja, razgovarali smo o reformi penzija u novembru 2009. i o nacrtu zakona o PIO u februaru ove godine i jedina stvar koja je bila preostala je dogovor oko indeksacija penzija. Na to smo se fokusirali u ovim razgovorima i postigli smo dogovor", rekao je Lisovolik.
On je naveo da je zahtev MMF-a da nacrt zakona o PIO bude prosleđen, ali ne i usvojen u parlamentu Srbije do početka juna ove godine.
MMF sada "prvi put pokazao zube"
Urednik portala ekonomija.org Goran Nikolić, ističe da su svi elementi postignutog sporazuma pozitivni, osim toga što je usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti odloženo za septembar.
„Jedino iznenađuje to što se MMF složio sa povećanjem deficita na 4,75 odsto BDP-a, što je rast od oko 22 milijarde dinara u odnosu na raniju projekciju. Međutim, to je zapravo priznanje realnosti zbog toga što se očekuju manji prihodi i ustupak vladi, koja je sa svoje strane napravila ustupak po pitanju plata i penzija. Inače, mislim da će čak i 1,5 odsto ekonomskog rasta ove godine biti sjajno ako se ostvari", smatra Goran Nikolić.
Slično mišljenje ima i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, koji naglašava da je MMF sada „prvi put pokazao zube", ne prihvatajući obećanja, već insistirajući na tome da vlada u skupštinsku proceduru stavi zakon o penzijama, kao uslov za odobravanje četvrte tranše kredita.
„Ovo je najozbiljniji odgovor MMF-a do sada. Vlada će morati u zakonu o penzijama da navede kako će se one usklađivati i posle aprila 2012. godine, odnosno neće moći da koristi penzije u predizborne svrhe. U tom smislu, neozbiljno je to što naši političari tvrde da su postigli sporazum sa MMF-om, kada im je MMF postavio uslove za puštanje četvrte tranše", kaže Ivan Nikolić.
