Izvor: Kurir, 05.Dec.2010, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MARS, EVROPA, SRBIJA
Pre neki dan NASA je objavila plan za kolonizaciju Marsa. Ideja je da se 2030. godine na „crvenu planetu“ pošalju astronauti koji se nikada više neće vratiti na Zemlju. Oni bi tamo postavili temelje za izgradnju novog sveta. Pošto jednom krenu na put, nikada više neće videti svoje prijatelje, rodbinu, sunarodnike, svoju domovinu. Žrtvovaće svoje živote zarad potencijalne dobrobiti čovečanstva.
Koliko sam razumeo, okvirna cena tog projekta je nešto manja nego Krkobabićev >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << petogodišnji utrošak na srpske penzije. Čitam i shvatam da će pre NASA da stigne ne Mars nego Srbija u Evropu (pri tom ne mislim na istoimeni Jupiterov mesec). Da će naučnici astronauti graditi novi svet, tražiti način da iz leda na polarnim kapama te planete obezbede kiseonik, a da će Srbija i dalje slušati iste priče od istih faca.
Pri tom nisam ni sarkastičan ni nerealan.
Tu kolonizaciju Srbija će, čim astronauti stignu na Mars i postave prve kamere, imati priliku da prati kao rijaliti šou. Doduše, kao i ostalih nekoliko milijardi ljudi u zemljama trećeg sveta.
Kao i većini siromašnih ljudi na planeti, i prosečnom Srbinu realnost se izravnala s rijaliti programom na TV. U 21. veku, izuzev u rijaliti programe i teoriju zavere, ljudi slabo u šta veruju.
I ja nemam problem s tim. Ne.
Nemam ništa protiv toga da se u prajm tajmu Ekrem i Vendi drpaju kao u lošem erotskom filmu, dok NASA sprema svoje naučnike za istorijsku misiju. Nemam ništa protiv da nam razni simpatizeri „čuvara porodičnih vrednosti“ priznaju u „Trenutku istine“ kako opšte sa ženinim sestrama, komšijama, svojim kolegama i koleginicama. Nemam ništa protiv da decenijama slušamo iste priče o Kosovu i Evropi, borbi protiv korupcije, reformi raznih državnih struktura, institucija, rešenju ekonomskih, nacionalnih problema i sličnim stvarima.
I to uvek od istih ljudi, koji su nas zapravo i uvukli u te probleme.
Nemam ništa protiv što postoje oni koji misle da je gej parada koren srpskih problema, niti oni koji veruju da je gej parada karta za ulazak Srbije u EU. Nemam problem s time što je državni budžet bušan i što smo u kandžama MMF. Što se daleko od očiju srpske javnosti prodaje kiparska monopolska kompanija „Delta Maksi“. Nemam problem s time što se rešenja za finansijske probleme traže u nejasnoj prodaji Telekoma Srbija.
Nemam problem s praznim skupštinskim klupama tokom sednica, ispraznom pričom o Kosovu, podivljalim poskupljenjima, monopolskim nestašicama, korupcijom, nepotizmom, nekompetencijom, negativnom selekcijom od trafike do Vlade Srbije. Nemam problem čak ni sa nepremostivom podelom u politici, društvu, estradi, crkvi. Niti sa sistemskim zaglupljivanjem naroda i bahatošću moćnika.
Ne.
Ja imam problem samo s time što se nisam na vreme prijavio da budem kolonizator Marsa.
