Izvor: RTS, 05.Nov.2014, 20:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcija iz solidarnog poreza
Smanjenje plata u javnom sektoru i dela penzija poslalo je u zaborav solidarni porez, prethodnu meru kojom je Vlada pokušala da smanji minus u budžetu. Devet meseci posle ambicioznog uvođenja, solidarni porez je morao biti zamenjen oštrijom merom.
Uveden je kao jedna od šest mera da bi se sprečio bankrot zemlje. U solidarni porez na plate veće od 60.000 dinara polagane su velike nade.
"Mi smo mislili da je ovo jedan pravedan način kad smo se susreli sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << alternativom, da svima smanjimo plate – da prosto u roku, dok ne budemo reformisali državnu administraciju i javni sektor, da možemo da osiguramo da ćemo opstati", rekao je pre godinu dana sada bivši ministar finansija Lazar Krstić.
A onda nam za trajni opstanak ni to nije bilo dovoljno. Od očekivane uštede od 150 miliona evra godišnje, za prvih devet meseci ove godine došlo se do broja od oko 65 miliona evra naplaćenih solidarnim porezom.
Za one koji su od samog početka upozoravali da solidarni porez nije dovoljan, rezultat nije neočekivan.
"On je bio ograničena mera i upravo je ciljao da isključi siromašniji deo populacije, a onda da progresivno obuhvati nešto imućniji deo. Međutim, to se pokazalo kao slaba mera", objašnjava predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Godinu dana kasnije, stigla je znatno jača mera koja pogađa veći broj ljudi. Ipak, postoji scenario po kome bi i postojeće smanjenje plata u javnom sektoru i dela penzija moglo da doživi sudbinu solidarnog poreza.
"Ni ovo neće biti dovoljno ako se ne urede javna preduzeća i gubici koji tu nastaju. Ako se ne smanji zaposlenost u javnom sektoru u naredne tri godine, a treći blok je da se smanji obuhvat sive ekonomije. Tek to sve zajedno može da da veličinu uštede koja je nama neophodna", ističe Petrović.
Ministar finansija tvrdi da ima lični plan kako da do toga ne dođe – rasporediti teret na četiri stuba.
"Stari pristup je bio da se mnogo više radi na strani rashoda, a da se skoro ništa ne radi na strani uklanjanja strukturnih problema iz prošlosti – stara preduzeća u restrukturiranju, poboljšanje funkcionisanja javnih preduzeća, gde se ogromni resursi gube ili se propušta mogućnost da društvo ostvari dobit. I četvrti stub – to je poboljšanje prihodne strane", navodi Vujović.
Ministar finansija zaključuje da uspeh njegovog programa garantuje i činjenica da je veliki broj ljudi obuhvaćen malim smanjenjem.
