Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legende o izbornom kamenju i bitangama
Zrenjaninski učitelj u penziji Dejan Bošnjak već duže od pola veka sakuplja narodne umotvorine i anegdote iz života banatskih sela
Zrenjanin – Zrenjaninski učitelj u penziji Dejan Bošnjak već duže od pola veka sakuplja narodne umotvorine i anegdote iz života banatskih sela. Vredni hroničar je marljivo beležio dogodovštine i zanimljivosti pa je, osim što ih je objavljivao po raznim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novinama i brošurama, do sada napisao i dve knjige pod nazivom „Tamo amo po Banatu”, a uskoro izlazi i treća. U nekoliko sela je radio kao učitelj, a uz to je i mnoga obilazio, pa danas gotovo da nema kuće u srednjem Banatu u kojoj se nije čulo za ovog učitelja i gde se ne prepričavaju anegdote koje je prikupio.
Za naš list, Dejan je ispričao otkud meštanima sela Taraš, uz reku Tisu, kamen za kupus, kad na ovim prostorima kamenja uopšte nema:
– Tarašani su inače poznati proizvođači kupusa i kisele ga u velikim količinama. Ranije su ga pritiskali drvenim zavrtnjem, a od polovine tridesetih godina prošlog veka pritiskaju ga kamenom. Kad su 1935. bili izbori u Kraljevini Jugoslaviji, u mnogim selima srednjeg Banata kandidovao se za poslanika Dimitrije Vujić, kao predstavnik Jugoslovenske radikalne zajednice, takozvane Jereze. Biračima iz Dragutinova, Beodre, Novog Bečeja, Kumana, Melenaca i Elemira obećao je da će ih zaposliti u mnogim petrovgradskim (Zrenjanin se tada zvao Petrovgrad) fabrikama, najviše u Željezničkoj radionici. Još im je obećao da će uvesti voz koji će radnike sa posla vraćati kućama. Tarašanima nije mogao obećati voz, ali im je obećao kameni put do Melenaca, pa je ubrzo velika količina kamena rasuta od Melenaca do Taraša. Bujić je na izborima ubedljivo pobedio, a zatim je postao ministar saobraćaja. Data obećanja o zapošljavanju u Petrovgradu je ispunio, proradila je i železnička linija, pa je taj radnički voz i po završetku drugog svetskog rata zvan „jereza”. Obećanje koje je Vujić dao Tarašanima nije ispunio. Čim su izbori prošli, kamen je odvezen na drugu stranu. Kad su Tarašani videli da se kamen odnosi, svako domaćinstvo je uzelo po dva, tri kamena da imaju čime da pritiskaju kupus – završava ovu poučnu priču iz prošlosti učitelj Dejan Bošnjak, i nastavlja da kazuje o poreklu reči bitanga:
– Po Vukovom „Srpskom rječniku”, reč bitanga znači lenjivac, skitnica. Reći nekom u ovim krajevima da je bitanga bila je žestoka uvreda, zbog koje se i brica potezala. Prema predanju, poreklo ove reči vezano je za proleće 1189. kada je u pohodu na Hristov grob, ovuda prolazila silna vojska nemačkog cara, Fridriha Barbarose.Izgladneli i iscrpljeni, vojnici bi zalazili u kuće meštana, i pružajući ruku sa dlanom na gore, govorili „bite”. I, kad bi tako, moleći, dobijali parče hleba ili mesa, zahvaljivali su sa „danke”. Tako je od te dve reči, „bite” i „danke”, skovan pojam bitanga – objašnjava ovaj banatski hroničar.
Đ. Đukić
[objavljeno: 28/04/2008.]
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
