Izvor: Blic, 06.Feb.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuje zbog ljubavi i poneke marke
Lušci Palanka - Porodica Petra Zorića (72), kovača iz Lušci Palanke, vratila se iz progonstva na svoje ognjište 2000. godine. Petar je zaradio penziju radeći kao majstor-kovač, a o njegovim kovačkim veštinama nadaleko se priča u podgrmečkom kraju.
Petar s ponosom kaže da mu je sve vreme desna ruka bila supruga Zora.
- Moja Zora čekićem zamahuje i udara kao najjači muškarac - hvali se deda Petar. Penzija od 120 KM ni izbliza nije, kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovoljna za pristojan život. Zato Petar i danas u radionici pokušava da zaradi koju marku.
Osnovnu školu završio je u Gornjem Lipniku, a želeo je, kaže, da posle nje ide u gimnaziju.
- Nije mi otac dao da upišem gimnaziju, verovao je samo u dobar zanat. Tako sam izučio kovački i završio ga 1955. godine. Pre rata bilo je posla preko glave. Sada, ako vam u sedam dana zaviri neko u radionicu, čudite se i tome - objašnjava Petar, jer sada radi više iz želje, nego zbog zarade, jer nje nema.
- Nekad sam radio potkivanje konja, klepanje plugova, sekira i još mnogo toga, kao i bravariju. Eh, sad uradim nešto malo bravarije. Nemam kome da radim, sve je ovde staro, jadno i čemerno - govori Petar. Ipak, ne zaboravlja da pohvali, kako u šali kaže, svog dugogodišnjeg šegrta, suprugu Zoru, koja mu je u radionici uvek bila desna ruka.
- Kovač ne može da radi sam, mora neko da mu pomaže. Tako je meni moja Zora uvek bila od velike pomoći - kaže Petar. Zora se smeška i prebacuje kako od njega nikad nije dobila platu za šegrtovanje.
- Težak je život i mora da se radi. Izbegli smo i sve ostavili. Vratili se, nismo ništa zatekli. Ceo život sam bila domaćica i Perina pomoćnica, s njim decu podizala i kuću pravila - priča ona.
