Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Feb.2011, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić: Novi aranžman ne bi doveo do smanjenja penzija
BEOGRAD -
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da zaključivanje novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) neće uzrokovati dodatno "stezanje kaiša" i smanjenje penzija u cilju dalje redukcije javne potrošnje.
"Penzije će permanentno rasti, onoliko koliko dozvoljavaju privredni razvoj i ekonomske mogućnosti zemlje", rekao je potpredsednik Krkobabić u intervjuu Tanjugu, i dodao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da "mogući novi aranžman sa MMF-om ni na koji način, neće uticati na to da penzije padaju".
"Penzije su već niske i više nikada ne mogu biti dovedene u pitanje", dodao je Krkobabić i naglasio da se sa tim saglasila i Misija MMF tokom poslednje posete Beogradu, uz generalnu ocenu da je penzijsko-invalidska reforma u Srbiji sprovedena na najbolji način.
"Šef delegacije MMF-a (Albert) Jeger je nama odao priznanje. Da nismo vezali rast penzija s platama u javnom sektoru imali bi strašan socijalni pritisak. S druge strane ovaj mehanizam na širem ekonomskom planu predstavlja branu svakoj nerealnoj raspodeli pod bilo čijim pritiskom", objasnio je Krkobabić.
On je ukazao da novi model, ako bude dogovaran sa MMF "može ići na to da reducira potrošnju i da je svede u granice realnih odnosa prema bruto domaćem proizvodu (BDP)" ali i da je "tu stavljena tačka" na priču o smanjenju penzija.
Krkobabić je naglasio da za sada, nema promene formula za usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija, koje su navedene u Zakonu o budžetskom sistemu.
"Usklađivanje plata i penzija će se kretati onako kako je predviđeno u Zakonu. To znači, tri puta u 2011. godini. Prvo povećanje je bilo u januaru - od dva odsto, u aprilu će se plate i penzije usklađivati sa rastom tromesečne inflacije (od januara do marta) a u oktobru, u skladu sa kretanjem šestomesečne inflacije i rastom BDP-a", podsetio je Krkobabić, naglasivši da je za svako drugo rešenje neophodna promena zakona.
Jednokratna pomoć umesto trajnog povećanja
"Što se tiče mogućih dodatnih sredstava koja bi bila obezbeđena van ovih okvira, govori se o nekih 10 milijardi dinara i MMF je saglasan da se ta sredstva mogu podeliti kao jednokratna pomoć, ali ne kao trajno povećanje", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
On je objasnio da su kod podele jednokratne pomoći moguća tri modela: prošlogodišnji, da pomoć prime svi čije su penzije i plate do 30 odsto veće od prosečne penzije ili zarade u Republici, drugi da pomoć prime samo najsiromašniji, odnosno oni sa najnižim primanjima i, na kraju, da se podeli svim zaposlenima i penzionerima linearno u jednakim iznosima.
"Koji će se model primeniti zavisiće od toga kolika će za tu namenu biti sredstava i kako ćemo se oko toga dogovoriti, a da to ne izazove negativnu reakciju i nezadovoljstvo kod drugih građana koji neće ostvariti to pravo", naglasio je Krkobabić.
Neredovna uplata PIO
Potpredsednik Vlade Srbije osvrnuo se i na problem neredovne uplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, ističući da su i predstavnici MMF-a takođe uočili taj problem i da su se saglasili da je potrebno jačanje finansijske discipline.
Krkobabić je istakao da pored izmene i pooštravanja propisa u tom segmentu, treba preispitati i zakonska rešenja koja su omogućila da preduzeća onog trenutka kad uđu u proces privatizacije i restrukturiranja nemaju obavezu da uplaćuju doprinose. " Kod nekih postoji objektivna nemogućnost da se to naplati, jer jedna velika masa tih firmi ne postoji", ukazao je Krkobabić.
"Od početka ove godine je nešto bolja naplata doprinosa, ali to još uvek nije na očekivanom nivou", naglasio je Krkobabić i poručio da država mora da preduzme dodatne mere ali i da je, sa druge strane potrebna proaktivna uloga i redovna provera uplate doprinosa od strane zaposlenih.
Pravo na besplatne usluge i povlastice
Krkobabić je na kraju poručio da borba za bolji socijalni položaj ne samo penzionera već i najugroženijih kategorija stanovništva treba da bude svakodnevna i da njeni efekti treba da budu objektivno vidljivi.
Dobar primer za to je Grad Beograd koji pored novčane pomoći, obezbeđuje za svoje najstarije i socijalno ugrožene sugrađane, pravo na niz drugih besplatnih usluga i povlastica.
Taj model se pokazao dobrim i primeniće se još u 25 drugih opština u Srbiji, uz budžetsku podršku Grada Beograda, poručio je Krkobabić i naglasio da je uz dobru organizaciju i raspodelu sredstava, moguće da se socijalno, odgovorno ponaša svaka opština, pa čak i one koje ne vidi sebe u grupi "dobrostojećih".
Bajec: Aranžman za jači nadzor reformi javnog sektora
Srbija bi trebalo da nastavi saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), bez finansijskog aranžmana, izjavio je ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.
Bajec je za Tanjug ukazao da je potreban "pojačani nadzor" Fonda za sprovođenje reformi javnog sektora, način vođenja monetarne politike, završetak procesa privatizacije i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta.
Bez obzira da li će nastavak saradnje s MMF uslediti odmah po isteku tekućeg aranžmana ili sa pomakom od dva - tri meseca, te zadatke Vlada Srbije mora da rešava u dogovoru sa socijalnim partnerima, jer te reforme često nisu lake, ali su jedine koje donose trajniji boljitak Srbiji, naglasio je Bajec.
Bajec je precizirao da novi dogovor Srbije i MMF neće biti "pojačana kontrola", već više "pojačana komunikacija", koja se tiče odnosa jedne od vodećih svetskih finansijskih institucija i Srbije i zapravo predstavlja novi, jači stepen saradnje.
Pojačana saradnja podrazumevala bi češći dolazak Misije MMF, intenzivnije praćenje dogovorenih promena, naročito kad je reč o reformi javnog sektora, pojasnio je Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Bajec je dodao da u eventualnoj budućoj saradnji Srbije sa MMF ne bi bilo uslovljavanja dobijanjem nekih određenih sredstava, jer jednostavno ne postoji finansijski aranžman.
"Ali, ocena o tome kako se sprovodi dogovorena ekonomska politika, će biti javna stvar i u nju će imati uvid i domaća i strana javnost, i domaći i strani investitori", istakao je Bajec.
Bajec je rekao da ne treba naglašavati koliko bi novi aranžman s MMF bio važan signal za investitore i za sve one koji se bave privređivanjem, ali i za samu državu, da može lakše finansijski da posluje, jer se automatski smanjuje rizik za ulaganje u zemlju, a time i cena kapitala, prilikom eventualnog zaduživanja države ili privatnog sektora.
Bajec je istovremeno kazao kako smatra da efikasno sprovođenje dogovorenog, predstavlja podjednako važnu stvar, kao i u aranžmanu vezanim za kratkoročne pozajmice od MMF.
Dugalić: Novi aranžman za veći kredibilitet Srbije
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS)Veroljub Dugalić izjavio je danas da je zemlji neophodan aranžman s MMF jer će ojačati kredibilitet Srbije.
Dugalić se u razgovoru za Tanjug saglasio sa stavovima predsednika Vlade Mirka Cvetkovića i guvernera Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem da je zemlji potreban novi aranžman s MMF iz predostrožnosti, bez obzira da li će to biti produžetak postojećeg ili novi.
"Mislim da je nama neophodan aranžman sa Fondom, a da li će to biti produžetak postojećeg ili zaključivanje novog, mislim to su nijanse u pitanju. Čak je možda bolje, zaključiti novi, jer to još daje neki novi kredibilitet zemlji. Umanjuje malo rizičnost u poslovanju kad su u pitanju strani investitori", kazao je Dugalić.
Generalni sekretar UBS je takođe ocenio da je u Srbiji "loša finansijska disciplina," i u tom smislu je aranžman sa MMF "neophodan".
Dugalić, takođe smatra da "ne treba bežati od solucije da MMF u novom aranžmanu bude rezervni izvor sredstava, ukoliko zatreba."
"Dakle, (novi aranžman) pre svega kao neka sigurnost. A, više od toga, kao neki kontrolor, koji će nas naterati da uradimo ono što bi inače morali da uradimo", zaključio je Dugalić.
Đuričin: Novi aranžman će prerasti u finansijski
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je da je MMF pred Srbiju postavio ozbiljne zahteve za dobijanje pozitivne ocene o sedmoj reviziji aranžmana i ocenio da će novi aranžman iz predostrožnosti prerasti u finansijski sporazum.
"Ja mislim da su u pitanju ozbiljni zahtevi i mi ne možemo pregovarati sa poveriocem kada su u pitanju njegovi zahtevi. Ako vam neko daje sredstva i ako treba da se i dalje oslanjate na ta sredstva, vi morate pratiti njegove zahteve", komentarisao je Đuričin završetak razgovora s MMF u okviru sedme revizije aranžmana.
Đuričin je upozorio da je MMF uputio jasne poruke - da se, eventualno, može ići na jednokratno povećanje plata i penzija, ali samo u skladu sa rastom budžetskih prihoda, što znači da u ovom trenutku nema prostora za to.
"Treba imati u vidu da međunarodne finansijske organizacije finansiraju programe za strukturno prilagođavanje srpske ekonomije, da su one naši poverioci i da oni koji vam daju novac uvek imaju uslove", podsetio je Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prema Đuričinu, ti uslovi su dosta rigorozni i idu, u krajnjem slučaju, na održavanje finansijske stabilnosti, kao glavne pretpostavke održivog razvoja.
Đuričin je mišljenja da će, ukoliko Srbija bude zaključila novi aranžman sa MMF koji bi podrazumevao monitoring, odnosno, savetodavnu funkciju glavne svetske finansijske institucije, na kraju taj sporazum prerasti "u tvrdu varijantu saradnje i ponovo ćemo imati i finansijski aranžman".
"Ja razumem Vladu i mislim da je politički veoma interesantno da zadrži MMF na nivou praćenja onoga što radi, bez finansijskog aranžmana. Međutim, ja mislim da je naša makrofinansijska situacija takva, naročito zbog deficita tekućih plaćanja i deficita u budžetu, da imamo MMF iza leđa za razne eventualnosti", kazao je Đuričin.
Đuričin je ocenio i da je Srbiji potreban aranžman sa MMF i zato što domaća privreda nije na toliko konkurentna da ima zadovoljavajući nivo izvoza, jedinog trajnog izvora održavanja spoljne likvidnosti zemlje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
