Izvor: Glas javnosti, 17.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić: Ne znaju oni da računaju
BEOGRAD - Koalicija SPS-PUPS - JS kao uslov za podršku u formiranju vlade zahteva, između ostalog, da se odmah povećaju penzije za 10 odsto, da ne budu niže od 10.000 dinara i usklađuju se isključivo prema rastu zarada. Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a, osporava podatke ekonomista po kojima bi samo ove godine u budžetu za to trebalo 300 miliona evra više, a sledeće čak milijardu evra. „Kažite tim ekonomistima da su slabo završili škole, ne znaju elementarne stvari. Ti ljudi treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da dođu u Savez penzionera Srbije da im mi damo tačne analize“, kaže Krkobabić. Na pitanje, iz kojih izvora obezbediti pare za povećanje penzija kada je budžet već u minusu, prvi čovek partije penzionera odgovara da „država treba da kaže koji su to izvori, a ne Jovan Krkobabić“.
Dugačka priča
Ni u Demokratskoj stranci Srbije koja pregovora sa koalicijom SPS-PUPS-JS o formiranju vlade nisu bili spremni da otkriju formulu za stvaranje para za povećanje penzija. Predrag Bubalo, ministar trgovine u odlazećoj Vladi Srbije, tvrdi da je to dugačka priča i da je Krkobabiću „dato što je izračunato“. Na opasku, da nam je prvi čovek PUPS-a rekao da ne znaju kako obezbediti veća sredstva za penzije i da je to obaveza države, Bubalo je bio izričit da takva analiza postoji i da ju je izradio ekspertski tim DSS-a. Ne želeći da otkrije ko su članovi tog tima, on je obećao da će ta stranka pokazati sve ekonomske analize tek ako padne dogovor o vladi sa koalicijom SPS-PUPS-JS.
SRBIJA PRESKOČILA HRVATSKU
Petrović je naveo da je odnos prosečne zarade i prosečne penzije u zemljama bivše SFRJ u 2007. takav da se, recimo, u Hrvatskoj penzije isplaćuju u visini 40 odsto prosečne zarade, a u Sloveniji 62 odsto. „Srbija je, sa svojih 54 odsto, već iznad proseka u odnosu na okruženje“, rekao je Petrović.
Za penzije oko 1,6 miliona penzionera u Srbiji mesečno se obezbeđuje 27 milijardi dinara, od kojih 35 odsto (oko devet milijardi dinara) iz budžeta, a 65 odsto se obezbeđuje iz doprinosa zaposlenih.
Prema statističkim podacima, u Srbiji ima 1,6 miliona penzionera koji prosečno primaju 19.024 dinara, ali čak njih 60 odsto prima penziju manju od proseka. Najniža starosna i invalidska penzija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u aprilu je iznosila 9.715,44 dinara. Najniža penzija za poljoprivrednike u aprilu bila je 7.346,46 dinara, a najnižu prima čak 95,92 odsto. U kategoriji zaposlenih najnižu penziju dobija 13,44 odsto penzionera, dok u grupi samostalnih delatnosti najnižu starosnu i invalidsku penziju prima 15,86 odsto penzionera.
Starosnih penzionera ima 645.690 i oni su u aprilu u proseku primili 22.245 dinara, invalida rada ima 338.995 koji su prosečno primili 17.585 dinara, a porodičnih penzionera ima 311.842 i dobili su po 13.915 dinara. Prosečna penzija bivših zanatlija i vlasnika samostalnih radnji je u istom periodu iznosila 18.575 dinara i nju je dobilo 48.775 penzionera.
Penzije se usklađuju dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.
Ekonomisti su ocenili da je zahtev PUPS-a u pregovorima o novoj vladi da penzije iznose 70 odsto prosečne zarade, sporan i da bi mogao da poveća inflaciju. Ispunjenje predizbornih obećanja koalicije, okupljene oko socijalista, koja su vezana za penzije povećalo bi rashode budžeta za 250 do 300 miliona evra u 2008. i preko milijardu evra u 2009. godini i dovelo bi do još većeg rasta javne potrošnje, upozorili su stručnjaci.
Opasan rizik
Ove godine bi u budžetu Srbije moglo da nedostaje oko 35 milijardi dinara ili preko 400 miliona evra jer nema dovoljno prihoda od privatizacije, a javna potrošnja se ne smanjuje.
- Ako bi se povećale penzije za 10 odsto deficit budžeta za 2008. godinu mogao bi skočiti na 750 miliona evra. Primera radi, u slučaju da svaki penzioner dobije povećanje od 2.000 dinara, to bi već značilo 1,3 odsto veću potrošnju u ukupnom BDP-u“, objasnio je je Pavle Petrović, profesor na Ekonomskom fakultetu. On je istakao da je povećanje penzija najopasniji makroekonomski rizik i podsetio da je u 2007. učešće penzija u BDP iznosilo 13 odsto. U slučaju da penzije dostignu 70 odsto prosečne zarade, učešće troškova isplata penzija u ukupnom BDP dostiglo bi oko 17 odsto, što do sada nije zabeleženo u većini zemalja u EU.
