Izvor: B92, 28.Feb.2011, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić: MMF ne smanjuje penzije
Beograd -- Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić izjavio je da zaključivanje novog aranžmana sa MMF-om neće uzrokovati smanjenje penzija.
"Penzije će permanento rasti, onoliko koliko dozvoljavaju privredni razvoj i ekonomske mogućnosti zemlje", rekao je vicepremijer Krkobabić.
"Penzije su već niske i više nikada ne mogu biti dovedene u pitanje", dodao je Krkobabić i naglasio da se sa tim saglasila i Misija MMF tokom poslednje posete Beogradu, uz generalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocenu da je penzijsko-invalidska reforma u Srbiji sprovedena na najbolji način.
On je objasnio da su kod podele jednokratne pomoći moguća tri modela: prošlogodišnji, da pomoć prime svi čije su penzije i plate do 30 odsto veće od prosečne penzije ili zarade u Republici, drugi da pomoć prime samo najsiromašniji, odnosno oni sa najnižim primanjima i, na kraju, da se podeli svim zaposlenima i penzionerima linearno u jednakim iznosima.
"Šef delegacije MMF-a (Albert) Jeger je nama odao priznanje. Da nismo vezali rast penzija s platama u javnom sektoru imali bi strašan socijalni pritisak. S druge strane ovaj mehanizam na širem ekonomskom planu pretstavlja branu svakoj nerealnoj raspodeli pod bilo čijim pritiskom", objasnio je Krkobabić.
On je ukazao da novi model, ako bude dogovaran sa MMF "može ići na to da reducira potrošnju i da je svede u granice realnih odnosa prema bruto domaćem proizvodu (BDP)" ali i da je "tu stavljena tačka" na priču o smanjenju penzija.
Krkobabić je naglasio da za sada, nema promene formula za usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija, koje su navedene u Zakonu o budžetskom sistemu.
"Usklađivanje plata i penzija će se kretati onako kako je predviđeno u Zakonu. To znači, tri puta u 2011. godini. Prvo povećanje je bilo u januaru - od dva odsto, u aprilu će se plate i penzije usklađivati sa rastom tromesečne inflacije (od januara do marta) a u oktobru, u skladu sa kretanjem šestomesečne inflacije i rastom BDP-a", podsetio je Krkobabić, naglasivši da je za svako drugo rešenje neophodna promena zakona.
"Što se tiče mogućih dodatnih sredstava koja bi bila obezbeđena van ovih okvira, govori se o nekih 10 milijardi dinara i MMF je saglasan da se ta sredstva mogu podeliti kao jednokratna pomoć, ali ne kao trajno povećanje", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
"Koji će se model primeniti zavisiće od toga kolika će za tu namenu biti sredstava i kako ćemo se oko toga dogovoriti, a da to ne izazove negativnu reakciju i nezadovoljstvo kod drugih građana koji neće ostvariti to pravo", naglasio je Krkobabić.
Naplata doprinosa loša
Potpredsednik Vlade Srbije osvrnuo se i na problem neredovne uplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, ističući da su i predstavnici MMF-a takođe uočili taj problem i da su se saglasili da je potrebno jačanje finansijske discipline.
Krkobabić je istakao da pored izmene i pooštravanja propisa u tom segmentu, treba preispitati i zakonska rešenja koja su omogućila da preduzeća onog trenutka kad uđu u proces privatizacije i restrukturiranja nemaju obavezu da uplaćuju doprinose.
"Kod nekih postoji objektivna nemogućnost da se to naplati, jer jedna velika masa tih firmi ne postoji", ukazao je Krkobabić.
"Od početka ove godine je nešto bolja naplata doprinosa, ali to još uvek nije na očekivanom nivou", naglasio je Krkobabić i poručio da država mora da preduzme dodatne mere ali i da je, sa druge strane potrebna proaktivna uloga i redovna provera uplate doprinosa od strane zaposlenih.
Krkobabić je na kraju poručio da borba za bolji socijalni položaj ne samo penzionera već i najugroženijih kategorija stanovništva treba da bude svakodnevna i da njeni efekti treba da budu objektivno vidljivi.
Dobar primer za to je Grad Beograd koji pored novčane pomoći, obezbeđuje za svoje najstarije i socijalno ugrožene sugrađane, pravo na niz drugih besplatnih usluga i povlastica.
Taj model se pokazao dobrim i primeniće se još u 25 drugih opština u Srbiji, uz budžetsku podršku Grada Beograda, poručio je Krkobabić i naglasio da je uz dobru organizaciju i raspodelu sredstava, moguće da se socijalno, odgovorno ponaša svaka opština, pa čak i one koje ne vidi sebe u grupi "dobrostojećih".
