Izvor: Politika, 22.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizni komitet ograničava rast cena do 13 odsto
Guverner NBS Radovan Jelašić najavio da će u slučaju ugrožavanja finansijske stabilnosti zemlje preduzeti dodatne monetarne mere, a vlada će izdati državnu garanciju „tešku” 40 milijardi dinara u korist Narodne banke
Zamrzavanje zarada, smanjenje penzija i povećanje poreza na dodatu vrednost biće neophodni ukoliko prihodi u državnu kasu u prvom tromesečju 2009. godine ne dostignu planirani nivo.
Upozorenje o mogućem rebalansu budžeta koji još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije ni usvojen javnosti je juče poslao guverner Narodne banke Radovan Jelašić, najavljujući memorandum vlade, NBS i Agencije za osiguranje depozita kojim se planira formiranje komiteta za finansijsku stabilnost, kao i memorandum o kontroli cena kojim će biti regulisano da rast cena koje su pod kontrolom države dogodine ne bude veći od 13 odsto. On je objasnio da bi budžetski prihodi mogli da se smanje zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i pada privredne aktivnosti u nadolazećem talasu svetske krize, što bi umanjilo prihode od PDV-a.
„Samo usaglašena ekonomska politika, pre svega fiskalna i monetarna, može da ublaži posledice globalne krize, a privredni rast i inflaciju zadrži na planiranih 3,5 i osam odsto”, istakao je Jelašić na poslednjoj ovogodišnjoj konferenciji za novinare.
U Srbiji se u narednoj godini neće živeti bolje, ali ni lošije nego u ovoj, složio se guverner sa premijerom, ali je po njemu pitanje da li je to moguće postići rastom plata i penzija.
Svetska recesija će smanjiti direktna ulaganja i mogućnosti zaduživanja, izvoza a može umanjiti i priliv po osnovu doznaka. Manja devizna likvidnost i veća fluktuacija kursa biće neminovnost i u 2009, a devizne rezerve NBS kao i kurs, kako je naglasio, mogu imati ulogu stabilizatora. Kurs dinara prema evru kretaće se sa većim oscilacijama nego do sada, ukazao je guverner.
Privrednici bi u narednoj godini trebalo pre svega da pronađu platežno sposobna tržišta i da smanjuju zalihe, makar i uz smanjenje cena, kao i da postepeno smanjuju dugove. Ponekad je jeftinije stati sa proizvodnjom nego proizvoditi, što pokazuje, naveo je, i primer „Ju-Es stila”. Jelašić je naglasio da će privreda morati da prođe kroz fazu prilagođavanja, što će uticati na sve aspekte poslovanja – broj zaposlenih, obim poslovanja, kao i tržište proizvoda i usluga. Kreditiranje od strane države je „mač sa dve oštrice” jer je finansiranje punjenja zaliha i zadržavanja broja zaposlenih ne samo ekonomski neopravdano, već i fiskalno neodgovorno. Prava stvar za državu u narednoj godini jeste finansiranje infrastrukturnih projekata, kao što je Koridor 10 i izgradnja energetskih kapaciteta, rekao je guverner.
Jelašić je istakao da će za fiskalnu politiku u 2009. biti izazov da se za državnu kasu obezbede planirani prihodi, šta uraditi sa visokim rashodima za zarade i penzije i niz nerešenih socijalnih zahteva.
Memorandum vlade, NBS i Agencije za osiguranje depozita planira formiranje komiteta za finansijsku stabilnost kao „bedema” pred talas nadolazeće krize. Ukoliko finansijska stabilnost zemlje bude tako ugrožena da je nijedna druga mera ne bi poboljšala, NBS će preduzeti dodatne monetarne mere, a vlada će izdati državnu garanciju „tešku” 40 milijardi dinara u korist Narodne banke.
– Država ima ograničen broj ekonomski opravdanih aktivnosti. Pravi odgovor bi bila ekspanzivna fiskalna politika radi većeg obima investicija. Nažalost, Srbija izdvaja neopravdano mnogo za potrošnju u dobrim vremenima iz kredita i privatizacije, pa sredstva nisu raspoloživa da se odbrani od recesije, tako da se zahtevi za potrošnju ne mogu smanjiti, već samo usporiti, zaključio je guverner.
B. Dumić
--------------------------------------------
Ciljana inflacija osam odsto
Centralna banka će preuzeti odgovornost da ukupna inflacija u 2009. bude osam odsto. Jelašić je pojasnio da će se ubuduće ciljana ukupna inflacija procenjivati na osnovu promena potrošačkih cena, što će realnije prikazivati ukupne mesečne izdatke domaćinstava. Do sada su praćene samo cene na malo, a ubuduće će, kako je naveo guverner, u procenu inflacije biti uračunate i cene finansijskih, ugostiteljskih i zdravstvenih usluga, kao i školovanja.
Ukupna inflacija u 2008. će, prema procenama NBS, biti jednocifrena, a u prvom kvartalu 2009. između osam i 12 odsto. Taj rast inflacije u prvim mesecima iduće godine biće posledica poskupljenja lekova, zatim najavljenog povećanja akciza, komunalnih i PTT usluga, ali i visokih inflatornih očekivanja.
[objavljeno: 23/12/2008]
