Izvor: RTS, 06.Okt.2012, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u slovenačkim novčanicima
Prosečne plate od bezmalo hiljadu evra i penzije od oko 580 evra Slovencima nisu više dovoljne za životni standard na koji su navikli u najboljim godinama, a biće i manje. Vlada je srezala i razna socijalna davanja, a predstoji reforma tržišta rada i penzionog sistema.
Kad su Slovenci počeli da koriste evro, njihov životni standard bio je među najvišim u ovom delu Evrope. Pet godina kasnije, novčanici se tanje, a smanjenju plata i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << penzija još nije kraj, jer ih reforma tržišta rada i penzionog sistema tek čeka. Reforma je, uz spasavanje bankarskog sektora, uslov oživljavanja slovenačke ekonomije.
Prosečne plate od bezmalo hiljadu evra i penzije od oko 580 evra Slovencima nisu više dovoljne za životni standard na koji su navikli u najboljim godinama, a biće i manje. Vlada je već srezala penzije veće od 600 evra, kao i razna socijalna davanja.
Slovence, međutim, tek čeka reforma tržišta rada i penzionog sistema. Posebno drastične bile bi izmene zakona koje će olakšati otpuštanje radnika i podići starosnu granicu za penzionisanje.
Radovan Žerjav, ministar privrednog razvoja Slovenije kaže da im je ambicija da do kraja godine zemlja dobije prilagodljivo tržišta rada, odnosno da promena broja radnih mesta bude jednostavnija.
"Tvrdim da bi to vodilo u veću zaposlenost. Privrednici se u nesigurnim vremenima zbog krutog zakonodavstva ne usuđuju da zaposle više ljudi, jer ne mogu da ih otpuste ako ostanu bez porudžbina", kaže Žerjev. To je, uz preuzimanje nenaplativih kredita od banaka, jedini način da se oživi ekonomska aktivnost, kažu u vladi.
Jesen u Sloveniju ne donosi samo turobno vreme, takva je i prognoza Ureda za makroekonomske analize i razvoj. Ta vladina kancelarija kaže da će ovogodišnji pad BDP biti dva odsto, što je dvostruko više nego što je rečeno u prolećnoj prognozi.
Ekonomski rast Slovenije ranijih godina podsticali su jeftini krediti. Kada su presahli zbog svetske finansijske krize, ostala je recesija.
Direktor Kancelarije za makroekonomske analize Vlade Slovenije Boštjan Vasle kaže da su brze reforme uslov za ekonomski rast. "Prognoza je lošija, jer naši trgovinski partneri, posebno u Evropskoj uniji, takođe očekuju pogoršanje ekonomske situacije, ali pre svega zbog nedostatka strukturnog prilagođavanja naše privrede", kaže Vasle.
Slovenačka privreda zavisna je od izvoza, a potražnja za automobilima i aparatima za domaćinstvo, na primer, u vreme krize pada. Novinar Primož Cirman kaže da je postojala priča o uspehu kada je Slovenija hvatala spoljne ciljeve, kao što su EU, NATO, evro, što sada nije više slučaj.
Kriza u Sloveniji je, koliko ekonomska, toliko i politička, jer predlozi vlade desnog centra sa malom većinom u parlamentu, nailaze na jak otpor opozicije levog centra i sindikata.
Dejan Turk, predsednik Udruženja menadžera Slovenije, kaže da su neophodne radiklane promene u odnosima države, pojedinca, privrede i sindikata.
Slovenačka vlada odlučna je da krizu pobedi bez pomoći sa strane i demantuje da će postati šesta članica evrozone koja traži pomoć Evropskog mehanizma za stabilizaciju. Štaviše, postavila je cilj, već 2015. godine oslobodiće se dugova i trošiće onoliko koliko stvara.
