Izvor: S media, 23.Jul.2009, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritike vlade zbog "kriznog poreza"
Iako je hrvatska premijerka Jadranka Kosor izrazila zadovoljstvo dogovorom sa većinom predstavnika poslodavaca, sindikata i penzionera i predlogu o povećanju poreza na dodatnu vrednost s 22 na 23 odsto i uvodjenju posebnog poreza od tri odsto na plate, penzije,honorare, naknade i druga primanja iznad 3.000 kuna (oko 409 evra), sindikati, političke stranke, privrednici i javnost vrlo su kritički prema tim predlozima, tražeći da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << veći teret krize podnesu oni koji više imaju.
Predlog o povećanju PDV i uvodjenju novog poreza deo je rebalansa budžeta koji bi iduće nedelje trebalo da usvoji parlament. Predloženi porez važio bi od 1.avgusta do kraja 2010. godine, dok se za povećani PDV tek treba odrediti vreme trajanja. Predloženim merama na godišnjem nivou prikupilo bi se oko pet milijardi kuna (oko 682 miliona evra).
Najava Kosorove da će se budžet za 2010. zasnivati na dodatnim rezovima i reformama, kao i uvodjenje izdataka na mobilnu telefoniju i zakona na luksuz, nije zadovoljila sindikate, pa ni one koji su juče predlozima dali uslovnu podršku.
Predstavnici najjačih sinadikalnih grupacija ističu da susret nekih od
njih s članovima vlade nisu bili pregovori nego razgovori i zahtevaju
potpune podatke o stanju u kome se zemlja nalazi.
Nezavisni hrvatski sindikati (NHS) traže od vlade da napravi jasan program u kome će stajati kome će skinuti, šta će skinuti, kakve poreze predlaže, šta je s PDV-om, kakve su projekcije, šta će još rezati i čega će se kod sebe odreći, ističe predsednik NHS-a .
Izjavu o namerama traži i zamenik predsednika Matice hrvatskih sindikata
Vilim Ribić, ističući da ona mora biti javna kako bi javnost mogla
kontrolisati što je ispunjeno, u protivnom sindikati će na jesen krenuti u proteste. Ribić je juče na
sastanku s predstavnicima vlade, dajuću uslovnu suglasnost za povećanje PDV i uvodjenje poreza zatražio da se izmedju ostalog uvede porez na imovinu i na isplatu dividendi, rast poreza na dobit za tri procentna poena, ukidanje bespovratne podrške i manje subvencije poljoprivredi, odustajanje od gradnje Pelješkog mosta za šta je za sada predvidjeno 200 miliona kuna (27,3 miliona evra), manja davanja katolilkoj crkvi i Hrvatima u BiH, izjednačavanje plata u državnoj i lokalnoj upravi i manji broj opština i gradova od postojećeg.
Najave o smanjenju broja od preko 500 opština i gradova od kojih se mnogi ne mogu samostalno izdržavati najavila je i Kosorova, rekavši da će se formirati radna grupa koja bi trebalo da predloži smanjenje broja opština i gradova.
Ona je najavila i mere podrške privredi, kao i zakon o platama lokalne
uprave i samouprave koje su do sada u mnogim slučajevima bile osetno veće od plata u ministarstvima i državnim organima. Sprovešće se i reforma državne uprave u kojoj bi se trebao smanjiti broj zaposlenih, najavila je Kosor ne ulazeći u detalje koliki je taj višak.
