Izvor: Glas javnosti, 02.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj koji je živeo za pesmu
O kralju romske pesme Šabanu Bajramoviću, koji je početkom juna preminuo u Nišu u 73. godini života, sa svetskom slavom, ali ne dočekavši odluku o nacionalnoj penziji, i u situaciji kada su ga pohodili ministri i lokalni funkcioneri deleći mu socijalnu pomoć da bi imao para za lečenje i lekove, kruže istinite priče i legende. Na Šabanovoj sahrani u Aleji zaslužnih građana na niškom Novom groblju među poštovaocima legendarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pevača našao se i predsednik Boris Tadić, ali ne i neki domaći umetnici koji su se proslavili autorskom krađom Šabanovih pesama, a napisao ih je preko 700.
Šaban je pred kraj života govorio sa gorčinom da je činjenica da živi u sirotinji, a da bi bio bogat „da je dobio samo po dinar od njegovih pesama na kojima su drugi zarađivali“. Novinar romskog programa niške RTV „Belami“, inače i sam kompozitor i pevač Rade Vučković Niški početkom ove godine objavio je, u izdanju kuće „Punta“, knjigu o Šabanu Bajramoviću pod naslovom „Kralj romske pesme, „u kojoj Šaban govori o sebi i drugi o njemu. Knjiga obiluje i do sada nepoznatim detaljima iz života legendarnog pevača, a pisana je inače u potaji bez njegovog znanja. Jer, kada mu je neko jednom pomenuo knjigu, rekao je: „Ne volim ja tu alabuku, ja znam samo da pevam“!
Dragoljub Acković u knjizi kaže da je jednom prilikom Šaban bio njegov gost na programu Radija Studio B i da je u početku prvo odgovarao samo sa „da“ ili „ne“, a onda počeo i sočno da psuje, da bi na kraju pitao: „Brate Acko, kad će ovo da montiraš da ne čuju ljudi!“
- Jednom je snimao TV spot na konju, konj je iznenada potrčao, Šaban usput negde „pao sa konja, ili sjahao“, a onda stopirao prvi auto i zbrisao da peva na nekoj svadbi. Konja su tog dana čitav dan jurili uz i niz magistralu - seća se Acković.
I u intervjuu za Glas, objavljenom inače u ovoj knjizi, pre dve godine priznao je da sa konjima nije imao sreće. Tako je bilo i sedamdesetih godina u niškoj hali „Čair“, gde je imao jedan i jedini solistički koncert u rodnom gradu. Trebalo je da u halu uđe u belom konju. Konj je posrnuo na betonu, Šaban pao, a ćerke prikukale u strahu da im je tata nastradao.
- Bio sam malo pod gas’, a konj se stvarno okliznuo. Zveknuo sam dobro na beton, onda obrisao malo belo odelo i peške izašao na pozornicu - objašnjavao im je tada „kralj.“
Čuveni niški ugostitelj Zoran Mirašević se seća da je Šaban često svraćao u kafane, ali da su gosti uvek tražili da uzme mikrofon, a on bi onda ustao i pevao do zore. Mirašević mu je jednom obećao da će mu nabaviti jednu brigadirsku uniformu, ali nije stigao, pa ga je Šaban jedne večeri na Filmskim susretima nabrukao uz reči: „Ti si, bre, Miraš veći lažov od nas Cigani,“ a onda mu je ipak na uvce otpevao onu - „kazaljke su poklopljene, ko li misli sad na mene.“
Jedno vreme viđan je u Nišu u belom „mercedesu“, sa vozačem i ličnim serviserom. Viđan je najčešće u kafani „Union“ u centru grada, u Domu mladih, „Srbiji“, kod „Amerikanca“, kod „Želje“... Kada je imao para, čašćavao je sve redom i nemilice. Voleo je i da se kocka.
KO NE DOĐE, ĆE PLAČE
Novinar RTV Belami Svetlana - Ceca Petrović seća se da je 2000. godine Šaban trebalo da održi koncert u LJubljani. Kao gost u programu Belamija sugerisala mu je da pozove Slovence na koncert, ali odgovor je bio:
- Pa, šta ima da gi zovem. Ko dođe, će pamti, ko ne dođe, će plače!“
- Kada me mangupi iz Beograda pozovu na kocku, ja onda izađem iz kuću, u nišku poštu i sam sebi pošaljem telegram: Dođi, Šabane, imamo veliku turneju za dobru lovu! I stavim neki potpis bez veze. Onda se vratim kući, a moja žena Milica još sa vrata mi hvata muštuluk da je stigao poštar sa motor i doneo neki telegram. Ja joj pročitam i kažem da mi spakuje odelo i košulje i tako zbrišem za Beograd, ali na kockarsku, a ne pevačku turneju - govorio je Bajramović novinarima „zahvalan Milici što ga je trpela i lepu mu decu očuvala“. Govorio je i da je kroz njegove ruke prošlo mnogo para, ali da je umeo i da ostane bez kinte. A jednom kada je za kockarskim stolom izgubio i kuću, seo je i napisao pesmu: „Molio sam malog puža da mi svoju kuću da“!
Novinar Radio Niša Sadik Hamidović imao je Šabana kao gosta u programu uživo i on mu je u jednom trenutku rekao: „Jeste, zajebavaju me često. „Evo Koštunica mi je ostao dužan 2.000 dolara“! A onda je na sugestiju da je verovatno u pitanju „Kusturica“, dodao: „Da, on i zato neću više na film!“
Hamidović se seća i da je jednog dana sreo Šabana kako ide niz Voždovu ulicu u centru grada, plače, peva i sipa iz džepova sitniš za sirotinju. Nije voleo tonske probe. Šef orkestra „Oskar“ Saša Cvetković ga je ipak privoleo na probu pred proslavu prvog rođendana RTV Belami. Razgovor je tekao ovako:
- Čika Šabi, odakle pevaš „Đelem, Đelem“?
- Kako, bre, odakle? Pa odavde!
- Ma mislio sam iz kog tonaliteta?
- Šta ti je to, bre, sinko? Ako će sviraš, sviraj i prati me...
- Ma u redu je to Šale, nego...
- Ej, sinko. Znaš kako. Ja ću počnem, a vi me u „vatite“ ako možete i znate.
Kebi je, kasnije na istoj proslavi, posle dueta, rekao tapšući ga po ramenu: „Dobar si Kebo, al’ samo zato što si naš!“
