Izvor: Southeast European Times, 27.Jan.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovske penzije opterećene problemima
Parlament vratio kontroverzni zakon na doradu.
27/01/2012
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 27.1.2012.
Kosovski parlament vratio je u četvrtak (26. januara) nacrt zakona o penzijama vladi na razmatranje, nakon što je zaključio da bi njime bio narušen dignitet penzionera.
„Kategorizacija penzionera nije urađena na odgovarajuć način. Najgore je što bi zakon stupio na snagu 2016“, rekao je u izjavi novinarima posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << donošenja te odluke Ismet Bećiri, šef poslaničke grupe DSK.
Delegacija Koalicije kosovskih penzionera sastala se ranije ove nedelje sa predsednikom parlamenta Jakupom Krasnićijem i predala peticiju protiv nacrta zakona o penzionom planu koji finansira država. Preko 15.000 penzionera potpisalo je peticiju, u kojoj se traži da se prosečne penzije podignu na 60 odsto prosečne mesečne plate -- koja je 2011. godine iznosila 272 evra.
„Formulisali smo svoje amandmane [na nacrt zakona] -- ako oni budu uključeni, problemi penzionera biće rešeni i biće im vraćen dignitet“, rekao je predsednik Unije penzionera i invalida Šaban Kajtazi za SETimes.
Penzioner Sefedin Bakalli, iz Đakovice na zapadnom Kosovu, dobija 80 evra mesečno prema trenutnom planu.
„Niko ne može da živi sa tim novcem. Ne možete ni lekove da kupite sa tim“, rekao je Bakali za SETimes.
Nacrtom, koji je pripremilo ministarstvo rada i socijalnog staranja, planirana su povećanja penzijske osnovice sa 45 na 50 evra, kao i isplata 80 do 101 evra onima koji su plaćali doprinos.
Najmanja svota, trenutno 45 evra mesečno, isplaćuje se onima koji nikada nisu radili. Sledeću grupu, kojoj se trenutno plaća 80 evra, čine oni koji su bili zaposleni i plaćali doprinos u bivšoj Jugoslaviji, ali ne trenutnom kosovskom penzionom fondu koji je uspostavljen 2002. godine.
Onima koji su plaćali doprinos za vreme rada, a nakon 2002, Fond penzijske štednje nadoknađuje to, u zavisnosti od sume koju je radnik izdvajao.
Drugo pitanje koje muči penzijski sektor su nestali doprinosi radnika u periodu do 1999. godine.
Prema jugoslovenskom penzionom sistemu, manje od polovine stanovništva koje je steklo uslove za penziju primalo je penzijske beneficije, a mnogi Kosovari nisu mogli da učestvuju u tom sistemu nakon 1989, kada je režim tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića počeo proces ukidanja autonomije Kosova i njegovog stavljanja pod srpsku vlast.
Od jula 2002. godine kosovska vlada daje osnovne penzije svim građanima preko 65 godina, koje se isplaćuju iz budžeta, preko obaveznih i dobrovoljnih doprinosa poslodavaca i zaposlenih i dobrovoljnih penzijskih planova.
Bakali je jedan od mnogih kosovskih Albanaca koji su plaćali doprinos državnom programu i izgubili novac nakon raspada jugoslovenske republike.
On je radio 33 godine kao sudija i tužilac na Kosovu, kada je ono bilo deo bivše Jugoslavije. Kada se Miloševićev režim obrušio, Bakalija su primorali da ode u penziju 1992. godine.
Od 1992. do 1999. godine dobijao je oko 500 evra mesečno. Međutim, nakon 1999. godine dobijao je otprilike samo jednu desetinu od te sume. „Moja deca mi pomažu, posle svih tih godina rada. Kakva šteta ... ne znam da li će taj novac ikada biti vraćen na Kosovo“, rekao je on.
Zvaničnica ministarstva Liri Mavraj rekla je za SETimes da je to više političko nego pravosudno pitanje. Ona je dodala da je penzijski sistem poremećen 1999, kada je Kosovo stavljeno pod međunarodnu administraciju -- UNMIK je 2002. godine izdao Pravilo 2001/35, kojim su uspostavljeni Fond za penzijsko osiguranje i Fond penzijske štednje.
Jeton Demi, predstavnik za medije Fonda za penzijsku štednju kaže da se Fond bavi sadašnjim penzijama i da nema pravna ovlašćenja da se bavi isplatama vezanim za period pre 2002. godine.
On priznaje da je „problem penzijskog osiguranja za građane preko 65 godina starosti složen i da ne može da se reši uspostavljanjem jedne institucije“.
Nastavak na Southeast European Times...
