Izvor: Blic, 06.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konstruisao auto na struju
ČAČAK - Osamdesettrogodišnji mašinski inženjer odlaskom u penziju nije prepustio zaboravu ništa od znanja stečenog na Mašinskom fakultetu i u višedecenijskom radu u čačanskoj „Slobodi" i „Metalcu" iz Gornjeg Milanovca. Naprotiv. Dušan Radović je, kaže, tek uz blagodet viška slobodnog vremena dalje učio, a svemu naučenom dao praktičnu primenu.
Ideju da napravi vozilo na električni pogon dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je sasvim neočekivano i iz želje da pomogne slučajnom prolazniku.
- Šetao sam Vrnjačkom Banjom i na jednoj stazi ugledam čoveka kako se u vozilu sopstvene konstrukcije vozi sa suprugom. Auomobilčić je bio na pedale, što je dobro za rekreaciju, a ne troši energiju, ali je problem kada se naiđe na makar i najmanju uzbrdicu. Vrlo nepraktično. Auto je morao da se zaustavi, a putnici da izađu i izguraju ga na brdo. Tog trenutka je meni sinula ideja da bi se sve to moglo prevazići pogonom na struju. To je bilo prošlog leta, i ja, evo, već ovog leta u banju nosim i svoj auto - kaže Dušan.
On će auto do Vrnjačke Banje zaista morati da odnese pošto se može kretati brzinom od svega 15 kilometara na sat. Za sada ga odlično služi po gradskom parku, a glavno je prevozno sredstvo kojim Dušan odlazi u svoju vikendicu, na desetak kilometara od Čačka. Planove za ovaj auto je, kaže, pravio mesec dana, a za sledeća tri meseca sve je bilo gotovo.
- Dok ovo nisam počeo da radim, nisam ni pretpostavljao kako se do rezervnih delova može doći na otpadima po bagatelnim cenama. Radeći na ovom vozilu stekao sam rutinu, kao da sam ih napravio dvadeset - kaže Dušan.
Dok svojim vozilom u topla predvečerja šeta parkom, stazama za šetnju ili trotoarom svoje ulice u centru grada, redovno nailazi na znatiželju prolaznika, mnogi mladi se raspituju o karakteristikama vozila. Dušan im to strpljivo objasni, a to je učinio i za naše čitaoce.
- Ovo vozilo ima sve karakteristike standardnog, ima menjač brzina, starter pogona, ide i nazad, a pokreću ga dva akumulatora od po 12 volti. Komandnu tablu sam uradio u saradnji sa jednim elektroničarem. Time sam izbegao njenu kupovinu u inostranstvu i uštedeo 1.500 evra - kaže Radović.
Radović kaže da je tokom svog radnog veka voleo inovacije i posvećivao im se najviše što je mogao.
- Ne pravim ništa što već postoji, izrađujem ono što niko nema. Tako je bilo i dok sam radio u „Slobodi". Posebno sam se zanimao za inovacije kojima se postizalo da se radnicima obezbede bolji uslovi za rad. Sedamdesetih godina prošlog veka radnici su radili ručno brušenje, zbog čega su im stradala pluća. Ja sam 1978. patentirao mašinu za brušenje, a posle toga sam se uvek zanimao za inovacije na mestima gde je ljudima ugroženo zdravlje - priča Dušan.
.jpg)
