Izvor: B92, 04.Sep.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta povećanje penzija
Beograd -- Povećanje penzija državu će prema procenama koštati 15 milijardi dinara, pa ipak još nije jasno kako će taj novac biti obezbeđen.
Deficit tekućeg budžeta za sedam meseci ove godine već iznosi više od 10 milijardi dinara i malo je verovatno da će najavljeni povećani prihodi moći da pokriju toliki manjak. Izjave predstavnika vlade o obezbeđivanju novca za povećanje penzija dosta su nejasne. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ekonomisti smatraju da je povećanje poreskih prihoda diskutabilno, kao i uštede u nekim delovima budžeta.
Novac za povećanje penzija u ovoj godini obezbeđen je iz viškova koje ima penzioni fond samostalnih delatnosti, objasnila je ministarka finansija Dijana Dragutinović.
Gostujući na televiziji B92, Dragutinovićeva je kazala da je svesna da deficitarno finansiranje nije rešenje za ekonomske probleme u Srbiji i da će se truditi da deficit u budžetu ne bude veći od dva odsto bruto društvenog proizvoda.
Suficit koji je fond samostalnih delatnosti ostvario tokom prethodnih godina i uneo u zajednički penzioni fond, zajedno sa fondom poljoprivrednika i fondom zaposlenih, iznosi oko 16 milijardi, što će biti u celosti potrošeno za povećanje penzija ove godine, kaže ministarka finansija.
Ona kaže da u bužetu koji predviđa veće troškove od prihoda ipak ima mesta za štednju.
Koalicioni partneri dali su mnoga predizborna obećanja, kao što su smanjenje poreskih stopa, velika ulaganja u infrastrukturu i druge projekte. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da zbog velikog deficita mnoga obećanja neće moći da budu ispunjena.
Ministarska finansija složila se da će od nekih projekata morati da se odustane i kazala da se moraju odrediti prioriteti vlade.
Prema njenim rečima, ukoliko zbog povećanih političkih zahteva ne bude mogla da vodi uravnoteženu fiskalnu politiku, potrudiće se da budžetski deficit zadrži na nivou od dva odsto.
Postoji li magija
Kao moguća rešenja pominjalo se trošenje privatizacionih prihoda i prodaja državnih hartija, a prema poslednjoj izjavi potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića, novac će biti obezbeđen od većih poreskih prihoda i na osnovu ušteda.
"Moguće je da će doći do neke preraspodele unutar budžeta, uštede sa jedne strane, a davanja za penzije na drugoj strani", kaže Vladimir Vučković, profesor Megatrend univerziteta.
"Međutim, onda se postavlja pitanje da li je taj budžet bio dobar kad je moguće da se na nečemu uštedi, pošto smo bili uveravani prošle godine da nije moguće napraviti ni dinar uštede kada je prethodni budžet usvojen", kaže on.
Podsetimo, samo za vanredno povećanje penzija država će morati da izdvoji dodatne tri milijarde dinara mesečno, a manjak koji postoji u budžetu za sedam meseci ove godine, prema procenama, već iznosi oko 10 milijardi dinara.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da su, prema sadašnjoj situaciji, nerealna očekivanja da se poreska uzimanja države smanje.
"Očito da mnogi ljudi misle da postoji ovde magija, pa da se mogu izdaci povećati bez toga da se povećaju poreske stope, da se povećaju akcize i tako dalje. Još, kažem, treba da vidimo tačno kakav će biti kraj, kako rebalans ovoga budžeta, tako i novoga budžeta za 2009. godinu", kaže Jelašić.
Ekonomisti upozoravaju da deficitarno finansiranje, koje najjednostavnije znači da država troši više sredstva nego što je prikupila, ima svoje bumerang efekte.
Veći deficit znači veću potrošnju, a veća potrošnja se preliva na cene, odnosno dodatni pritisak na inflaciju koja već sada iznosi blizu 10 odsto.
O pitanju povećanja penzija možete čitati i u rubrici Drugi pišu.
.jpg)
