Izvor: RTS, 08.Feb.2014, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koji zakoni muče ustanove kulture
Zabrana zapošljavanja novih radnika ali i ograničene mogućnosti privremenog angažovanja saradnika utiču na krvnu sliku naše kulture. Oko 1.800 umetnika ima problem sa overom zdravstvene knjižice i odlaskom u penziju jer lokalna samouprava kasni sa uplatom doprinosa.
Da li će pozorišta i druge ustanove kulture prestati da rade zbog pojedinih novih zakonskih rešenja, pitanje je koje ovih dana potresa kulturnu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnost. Umetnici podsećaju vlast da kultura ne funkcioniše kao administracija u opštinama i da bi zbog toga trebalo da ima drugačiji status.
O ovim pitanjima u ponedeljak će predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Voja Brajović razgovarati sa upravnicima svih profesionalnih pozorišta Srbije, a stavove će proslediti Vladi, resornom ministarstvu i drugim zainteresovanim stranama.
Prošle godine Zakon o javnim nabavkama, ove - Zakon o budžetskom sistemu nadvio se nad sudbinom umetnika. Stop zapošljavanju ali i ograničene mogućnosti privremenog angažovanja saradnika utiču na krvnu sliku naše kulture.
Umetnički direktor "Pozorišta na Terazijama" Željko Jovanović kaže da neće moći da obezbede elementarne uslove za igranje predstava, ukoliko ljudi odu u penziju i onda napuste pozorište i umesto njih niko ne bude mogao da igra.
"Mi ćemo doći u situaciju da ulogu Romea i Julije ne igra glumac mlađi od 40 godina a da će baletske predstave na Terazijama, u Narodnom pozorištu ili Srpskom narodnom pozorištu igrati balerina od preko 40 godina. Taj nedostatak mladih ljudi se nadoknađuje angažovanjem ljudi sa strane", kaže Jovanović.
Reditelj Egon Savin kaže da propis koji onemogućava honorarcima da učestvuju u radu teatra zapravo onemogućava igranje predstava, rad na novim projektima, angažovanje reditelja, kostimografa, scenografa, jer je jako malo ljudi ostalo u radnom odnosu naših institucija.
Ako niste te sreće da imate platu, onda imate status slobodnog umetnika, što u novim okolnostima samo povećava glavobolju. Oko 1.800 tih umetnika u Srbiji ima problem sa overom zdravstvene knjižice i odlaskom u penziju jer lokalna samouprava kasni sa uplatom doprinosa. Tako se uvećavaju kamate na dug koje plaćaju sami umetnici, a poreska uprava im kuca na vrata.
Predsedavajuća Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Dijana Sretenović kaže da je predlog da Vlada donese odluku da se prekine prinudna naplata dok god se ne ustanovi pravo stanje stvari.
"Mi smo već od juna meseca rekli da nećemo ćutati i da ćemo urediti kulturu i radimo na tome. I kao što je naša odgovornost da dajemo dobre programe, da se borimo za dobre programe, ali isto tako molimo da svi koji treba da rade po zakonu svoj posao da izvršavaju svoj posao", navodi Sretenovićeva.
Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević kaže da će doprinosi biti plaćeni najkasnije do isteka drugog kvartala, do kraja juna.
"Propisi iz oblasti finansija i poreza neki put ne mogu sasvim da se naslone na pravi život koji se tiče institucija iz oblasti kulture. Napravili smo plan, analiza će biti gotova za nekoliko dana pa ćemo u saradnji sa Ministarstvom kulture, sindikatima, predstavnicima instituta i samostalnih umetnika da napravimo sastanak sa Ministarstvom finansija", kaže Vukosavljević.
Dok se neka rešenja čekaju, neka su doneta. Vršiocima dužnosti upravnika beogradskih pozorišta, kojima je mandat istekao prošlog proleća, privremeno gradsko veće produžilo je status i očekuje se, da se do kraja juna konsoliduju upravni odbori, koji će zatim, po potrebi, raspisivati konkurse za upravnike.
