Izvor: Danas, 03.Apr.2015, 02:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pronaći pravi lek za privredu
Kako oživeti privredu, alfu i omegu svih pitanja, i popraviti finansijsko stanje države? Mada su mišljenja podeljena, uzmimo kao nesporno da je umanjenje plata i penzija nužna mera i prihvatimo vladino obrazloženje - da bismo bez te mere jednog dana ostali bez ikakvih plata i penzija. No, štednja je samo palijativna mera - ona ne donosi prihod već samo smanjuje rashod. Ne rešava naše goruće probleme - nezaposlenost >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i visinu zarada.
U pogledu privrede vlada je u pravu da zamajac razvoja treba da bude privatni sektor. Ubrzana je registracija novih firmi i animirane su neke ugledne strane firme. To su dobri potezi, ali rezultati su mršavi - više se firmi ugasi nego što se osnuje! Zašto? Imaju prevelike dažbine. Neophodan je odlučan rez, dublji i dalekosežniji od svih dosadašnjih: ukinuti takse za osnivanje i registraciju firmi! To bi odjeknulo širom sveta: u Srbiji je besplatno otvaranje novih firmi! Podrazumeva se da uz to ide i brzina registracije - kao registracija vozila!
No, brza i besplatna registracija samo je preduslov! Glavna mera treba da bude: maksimalno smanjenje poreza i svih drugih dažbina - svesti ih na 2-3 odsto! Skoro kao u off shore zonama! A kako da punimo kasu za plate i penzije i državne troškove?! - prirodno je pitanje. Odgovor je: kao sav razvijeni svet! Ako su troškovi oko osnivanja i rada novih firmi neznatni, otvorilo bi se, rečeno metaforično ali ne daleko od istine, milion firmi! Svaka porodica bi mogla da bude firma. A više bi se punila državna blagajna od milion sitnih uplata nego od nekoliko hiljada desetostruko većih. No, to bi bio samo direktan dobitak. Daleko je veći i mnogo važniji indirektan - dobio se bi se milion novih potrošača, razmahale bi se i proizvodnja i potrošnja, a sve što se proda donosi dodatni prihod... Dinamična privreda aktivirala bi čitavo društvo.
Oprobana formula ublažavanja krize još od antičkog doba su javni radovi. Strateški su neophodni i drumski i železnički koridori, ali to spada u srednjoročna i dugoročna rešenja. Pre toga moramo da rekonstruišemo postojeće saobraćajnice - nije investitorima svejedno imamo li džade ili pristojne puteve. Javni radovi su i prilika za zapošljavanje velikog broja ljudi, a sredstva se relativno lako mogu dobaviti iz dva izvora - namenskog zajma i razvojnih pretpristupnih programa EU. Neophodan je još jedan odlučan potez, tu meru je premijer najavio, ali, na žalost, kao da se vlada plaši da je sprovede. To je radikalno smanjenje administracije. U doba elektronske informatike za društvo naše veličine dovoljno je sto hiljada činovnika, a mi ih imamo bar triput više. Treba hitno otpustiti bar sto hiljada! Ali, ne možemo ljude na ulicu, to jest ostaviti ih na cedilu, bez sredstava za život! I nije humano i nećemo, postupićemo kao razvijeni svet. Prve godine radnici koji su tehnološki višak dobijaju celu platu, potom, dokle god su na berzi umanjenu. Dakle, ne da možemo da otpustimo tehnološki višak, već moramo! Mi kao da ne znamo pravo značenje pojma tehnološki višak, pa se pitamo: a odakle nam novac za otpuštene radnike? Ne uviđamo da je to taj isti novac koji i sada dobijaju, ali će gubici biti manji jer otpadaju svi ostali troškovi.
Za državu je jeftinije da suvišni činovnici sa punim platama sede kod kuće nego da prave rashode u kancelarijama. Time bi se isključilo iz državnog troškovnika dvadesetak hiljada kancelarija i uštedele milijarde dinara na godišnjem nivou! Pozitivan saldo bi se uvećao iznajmljivanjem oslobođenih kancelarija, što bi bila znatna stavka jer je reč o poslovno najatraktivnijim, centralnim delovima grada. Postoji još čitav niz mogućnosti da se drama zbog velikog broja otpuštenih ublaži, a najvažnija je povoljna klima za zapošljavanje. Veliki broj radnika potiče sa sela, a na selu korov buja na milionima hektara plodnog zemljišta. Povoljnim kreditima, besplatnom edukacijom i garantovanim cenama, i selo ne bi više bilo nedođija već ugodna sredina za život i rad. Osim domaćih podsticajnih sredstava, na raspolaganju su nam i pretpristupni fondovi EU - ovih dana nam je za agrarne projekte odobreno 175 miliona evra. No, ništa od te zamašne sume ako nemamo projekte. Nama iz pretpristupnih fondova svake godine propadnu stotine miliona evra samo zato što nemamo projekte za konkurisanje!
U poslovnoj dinamici berza bi, poput nemačke ili švedske, od institucije puke registracije nezaposlenih prerasla u istinsku berzu - neprestano bi prekvalifikacijom stvarala stručne profile prema potrebama tržišta, organizovala tečajeve stranih jezika, čime bi nezaposleni proširili polje svojih radnih mogućnosti; neprestano razmenjivala informacije sa drugim berzama i stranim poslodavcima i po potrebi slala radnike u svet... Sve rečeno za administraciju važi i za "večne" gubitaše - nerentabilna javna preduzeća. Gutaju milijarde i treba ih hitno zatvoriti, čime bi se samo na održavanju i zagrevanju ogromnih prostora uštedele milijarde. Dodatni prihod bi donelo iznajmljivanje prostora i prodaja preostale opreme i upotrebljivog materijala. To su hiljade tona! Ovih dana nam je EU odobrila znatna sredstva za privatizaciju ovih gubitaša.
Koristan je vladin trud oko dovođenja stranih investitora - no ako se time otvori čak i dvadeset hiljada novih radnih mesta, to je tek delić nezaposlenih. Uz to, taj pozitivan efekat se umanjuje i državnom subvencijom radnih mesta!
