Izvor: B92, 04.Sep.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do viših penzija
Beograd -- Povišice penzionerima biće praćene zakidanjem na račun zaposlenih u javnim preduzećima, piše list Danas.
Više od 1,6 miliona penzionera u Srbiji dobiće oktobarski ček uvećan za 16,5 odsto i to je posle usvajanja Uredbe o vanrednom povećanju penzija gotova stvar. Ali, postavlja se pitanje kako obezbediti dodatnih devet milijardi dinara, koliko je, prema procenama, potrebno za vanrednu isplatu korekcije penzionerskih primanja od 10 odsto.
"Vanredno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << povećanje penzija, prema računicama vlade, znači povećanje rashoda za oko tri milijarde dinara mesečno, dok se očekivani poreski prihodi u ovoj godini kreću između 15 i 18 milijardi dinara", kaže guverner NBS Radovan Jelašić.
"Najavljena povišica penzionerskih primanja ne bi bila sporna za NBS, kad bi se potrebna sredstva obezbedila preraspodelom budžeta, a ne novim izdacima iz državne kase", kaže on, uz napomenu da će najavljena korekcija penzija sigurno narušiti makroekonomsku stabilnost.
Za ekonomistu Stojana Stamenkovića poseban problem predstavlja to što u budžetu za 2009. godinu treba obezbediti 60 milijardi dinara za isplatu penzija.
Komentarišući efekte uredbe o povećanju penzionerskih primanja Zoran Popov, saradnik Ekonomskog instituta u izjavi za Danas ističe da još uvek nije utvrđen tačan iznos potrebnih sredstava i dodaje da taj podatak može da saopšti samo Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Vanredno povećanje penzija nije sporno, ali taj potez traži odgovore na neka pitanja, pre svih kako obezbediti potrebna sredstva. Jedan od načina je korišćenje budžetskih rezervi, s obzirom na to da se ne može računati na naknadno uvećanje doprinosa.
Sledeća mogućnost je da država zaposlenima u javnim preduzećima smanji zarade i "višak" prebaci u penzijski fond. Ipak, treba podsetiti da će penzioneri prvu isplatu uvećane penzije primiti tek u novembru, što znači da do kraja godine treba obezbediti sredstva samo za isplatu dve penzije, kaže Popov.
Na pitanje da li je linearno povećanje dobar sistem, imajući u vidu veliki raspon između minimalnih i maksimalnih penzija, naš sagovornik podseća da je kad je reč o malim penzijama značajan broj penzionera to pravo ostvario sa stažom koji nije duži od 15 godina.
" Na drugoj strani su penzioneri koji su odradili ceo radni staž od 40 godina (za muškarce) i sada bi im, prema nekim mišljenjima, trebalo umanjiti penziju i taj novac isplatiti onima koji su pravo na penziju ostvarili sa 15 ili 20 godina radnog staža. Reč je, dakle, o moralnoj dilemi," ističe Popov i dodaje da poslodavci zakidaju državnu kasu plaćajući doprinose na umanjene zarade.
On podseća da su prilikom revizije penzijskog sistema koja je urađena 2003. godine korišćena iskustva drugih evropskih zemalja. On naglašava da ni penzijski sistemi evropskih zemalja ne funkcionišu besprekorno, ali da njihove "nedostatke ", među kojima su i izrazito niske penzije iz državnog penzijskog fonda, ispravljaju privatni penzijski fondovi.
Drugi pak reformišu penzijske sisteme, povećavajući starosnu granicu za odlazak u penziju, jer je očito i da se produžio ljudski životni vek.
.jpg)
