Izvor: N1 televizija, 23.Mar.2017, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će izgledati penzioni sistem u budućnosti
Prosečna penzija u Srbiji posle poslednjeg povećanja iznosi 23.818 dinara, a penzioneri izdržavaju trećinu domaćinstava. Tako je sada, a kako će izgledati život penzoionera u budućnosti? Punu penziju 2032. godine dobijaće građani koji imaju 45 godina staža.
Izvor: N1
Starosna granica se pomera, ali se zbog sve manje radno sposobnog stanovništva, pada nataliteta i odlaska mladih iz zemlje, otvara >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i pitanje održivosti penzionog fonda kakav postoji danas.
Odlazak u penziju trebalo bi da donese miran i lagodan život. Standard penzionera u Srbiji nije na zavidnom nivou. Oni koji će u te vode tek ući, imaju brojne razloge za zabrinutost. Sve se češće, zbog nepovoljnih demografskih trendova postavlja pitanje - da li ćemo uopšte imati penzioni fond.
Građani smatraju da nećemo. Kažu da, s obzirom na pad nataliteta i odlazak mladih, penzione fondove neće imati ko da puni.
Da bi penzioni sistem jedne države bio održiv neophodan je veći rast zaposlenosti kako bi se taj fond popunio. Sa druge strane, sve je manji broj radno sposobnog stanovništva, a sve je više starih.
"Narednih godina čekaju nas veći pritisci ka penzionom fondu. Sa druge strane, u tim nekim socijalnim funkcijama države koje treba servisirati i pronaći neke nove izvore kako bi se to ostvarilo", kaže ekonomista Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.
Veliki broj ljudi u sivoj ekonomiji i odlazak velikog broja mladih radno sposobnih ljudi, samo su neki od razloga koji mogu da uruše penzioni sistem. Računica je jasna, bruto domaći proizvod mora se uvećavati da bi se pokrili troškovi penzija.
"Ako mi sad govorimo o društvu u kojem nema povećanja zaposlenosti i što je još važnije povećanja produktivnosti, mi onda naravno da ne možemo ništa da izdržavamo i da tu nema nikakvog napretka", rekla je Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku.
Pomeranje starosne granice za penzionisanje logičan je potez, ali pod određenim uslovima.
"Kada se pomeri očekivano trajanje života kao što se srećom značajno produžilo, a poslovi koji se nude budu takvi da ljudi i u starijim godinama mogu da rade te poslove. Pa da se onda pomera starosna granica za penziju, kao što se radi u svim zemljama koje su ispred nas", objašnjava Gordana Matković uslove za pomeranje penzije.
Iako sa razlogom brinemo zbog održivosti penzionog fonda u budućnosti, duži životni vek i starenje populacije, naglašava Matković, donosi još jedan problem o kojem se retko govori. Troškovi dugotrajne nege biće sve veći, a sredstava nedovoljno za kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
.jpg)
