Izvor: GdeInvestirati.com, 25.Sep.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako bezbolnije podneti mere štednje
BEOGRAD - Najavljene mere štednje, pre svega smanjenje plata i penzija, mnoge je navelo da počnu da se presabiraju i pre nego što su mere usvojene.
Prvi savet je da pre nego što počnete da se odričete utvrdite da li ste u nečemu neekonomični, bacate li hranu ili struju? Drugi savet je da budemo solidarniji, da štedimo i na cenama.
Navikli smo se na krizu i štednju, ali na pomen te dve reči reagujemo, svaki put poskočimo. Na najavu da >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << će plate biti manje, stegli smo novčanike. To znači da će mere osim javnog osetiti i privatni sektor.
Na stezanje kaiša ne odgovaramo bušenjem kašike – praksa pokazuje da i u najvećoj krizi trošimo na hranu i plaćanje računa. Ali, pritegnut kaiš mogao bi da guši one bez kojih se može preživeti.
Na udaru bi mogli da se nađu kozmetičari i frizeri. U pojedinim salonima, manjak posla osetili su čim su najavljene vladine mere štednje. Zbog toga, nameravaju da novonastaloj situaciji idu uz dlaku.
"Velika je kriza i mi stalno moramo da tražimo rešenja. Ponekad nam u susret izađu distributeri pa onda oni naprave neku akciju, pa onda date nekom jeftiniji tretman, bojenje i tako dalje", kaže Bane Babić, frizer.
Umesto manje potrošnje, savet građanima je da budu uporniji u potrazi za povoljnijim cenama. Ko štedi struju nikoga ne šteti. Naprotiv, pomaže i sebi i državi, koja neće morati da je uvozi.
"Treba promeniti navike, gasiti svetla kada izlazite iz stana. Ove velike potrošače energije, bojlere, mašine za veš, treba koristiti u određenom periodu – od 12 časova", kaže Maja Anokić iz Centra potrošača Srbije.
Gubitak prosečno jedne plate ili penzije godišnje zvuči surovo. Analitičari kažu da bi uz malo pameti i truda to moglo da ima i dobrih strana.
"Pozitivno može biti to što će uticati na smanjenje uvoza jer je smanjena lična potrošnja, i na povećanje izvoza domaćih firmi koje neće moći da prodaju svoju robu na domaćem tržištu – jer će morati da zbog svog opstanka traže izlaz u izvozu na tržište regiona", kaže Radojka Nikolić, ekonomista.
Do pozitivnih efekata u budućnosti, građanima se savetuje i više rada. Veći obim i dodatni poslovi pomogli su zemljama poput Islanda da rekordno izađu iz krize. Možda će pomoći i nama – i da izađemo iz krize i da popravimo neslavnu statistiku. Da od naroda koji sedi i leži do 14 sati postanemo narod koji toliko radi.
Nastavak na GdeInvestirati.com...
