Izvor: B92, Beta, Tanjug, 23.Mar.2010, 18:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jelašić: Plate da ne diže politika

Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kaže da rešenje za smanjenu domaću tražnju u Srbiji nije povećanje tekuće potrošnje već javnih investicija.

Jelašić je istakao da za povećanje tekuće potrošnje nedostaje novac, a da je obezbeđen za povećanje obima javnih investicija. "Povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička već ekonomska kategorija", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naglasio je guverner.

On je rekao da tek u slučaju dodatnih finansijskih sredstava, odnosno, ako prihodi budžeta budu veći od očekivanih, treba razmotriti za šta bi ta sredstva trebalo iskoristiti.

Jelašić je naglasio da 2010. godina donosi oporavak ekonomske aktivnosti, odnosno rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto, koji će biti zasnovan na rastu investicija i izvozne tražnje.

Prema njegovim rečima, sa očekivanim oporavkom ekonomske aktivnosti očekuje se povećanje platnobilansnog deficita na osam odsto BDP-a na kraju ove godine, odnosno na oko 2,5 milijardi evra, dok je na kraju prošle godine taj deficit bio 5,7 odsto BDP-a.

Guverner je napomenuo i da se očekuje priliv stranih direktnih investicija od oko 1,4 milijardi evra, što bi uz planirana zaduživanja od oko 1,3 milijardi evra obezbedilo pokriće platnobilansnog deficita.

Od dobiti NBS u budžet 2,5 milijardi dinara

Guverner Radovan Jelašić je najavio da će početkom aprila u budžet Srbije biti uplaćeno 2,5 milijardi dinara po osnovu dobiti centralne banke u 2009. godini. On je rekao da su prošle godine prihodi NBS od kamata bili 22,06 milijardi, a rashodi za kamate 21,97 milijardi dinara. Prihodi po osnovu naknada i provizija iznosili su 4,09 milijardi, a rashodi za te namene 1,25 milijardi dinara. Troškovi za zarade 2.340 zaposlenih u centralnoj banci u 2009. bili su 1,93 milijarde dinara. U 2008. godini u NBS bio je zaposlen 2.521 radnika, za čije zarade je isplaćeno 2,1 milijarda dinara.

Jelašić je istakao da Srbija i dalje ima nizak nivo javnog duga od oko 32 odsto BDP-a i pored znatnog povećanja od oko šest odsto u 2009. godini, ali da je problem dinamika uvećanja duga i dodao da je od presudne važnosti da se sredstva dobijena iz zaduživanja investiraju, a ne da pokrivaju tekuću potrošnju.

Monetarni odbor NBS danas je, prema rečima Jelašića, smanjio referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na devet odsto jer je procenjeno da je usporena inflacije više nego što je bilo očekivano, a tražnja je, uz zamrznute plate i penzije, smanjena i pored ekonomskog oporavka.

Guverner je ukazao da i dalje postoje inflatorni pritisci, zbog neizvesnosti kako će slabljenje domaće valute uticati na baznu inflaciju, zatim zbog mogućeg povećanja regulisanih iznad dogovorenog nivoa, pre svega energenata, ali i hrane.

Godišnja inflacija je u februaru, kako je naveo Jelašić, iznosila 3,9 odsto, a procena je da će u prvoj polovini godine ostati ispod donje granice koju je utvrdila NBS. On je je podsetio da je centralna banka za ovu godinu monetaranu politiku prilagodila cilju da inflacija ne pređe šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto. Taj cilj će, prema rečima Jelašića, biti dostignut krajem godine.

"U poslednjih devet meseci ukupna inflacija je iznosila 0,4 odsto, što je postignuto niskom tržnjom, pojeftinjenjem hrane i restriktivnom monetarnom politikom", istakao je Jelašić.

Dinar je od novembra prošle godine do febuara ove godine oslabio za šest odsto, devizne rezerve NBS trenutno su 10,4 milijarde evra, a početkom aprila biće povučena nova tranša kredita od Međunarodnog monetarnog fonda od 350 miliona evra.

Povlačenje naredne tranše od MMF-a početkom aprila

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je povlačenje naredne tranše kredita od Međunarodnog monetarnog fonda od 350 miliona evra planirano za početak aprila. Očekuje se da Bord direktora MMF-a odobri treću reviziju stend-baj aranžmana sa Srbijom 31. marta, posle čega će uslediti povlačenje treće tranše kredita, rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, time će Srbija stići na 300 odsto osnivačke kvote, koju ima u MMF-u, posle čega se na pozajmljena sredstva plaća dodatna kamata od dva odsto. Jelašić je podsetio da je Srbija tokom prošle godine povukla dve tranše kredita u ukupnom iznosu od 1,13 milijardi evra, a ukupan iznos odobrenih sredstava je 2,87 milijardi evra.

Nastavak na B92...

Economy.rs: Jelasic: Povecanje investicija, a ne tekuce potrosnje