Izvor: B92, 19.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Jačati privatne penzije
Beograd -- Obavezno penzijsko osiguranje svešće se u budućnosti na socijalnu pomoć, pa treba jačati ulogu dobrovoljnog penzijskog osiguranja, kaže guverner NBS.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio jeda je razvoj privatnih penzionih fondova otežan jer su poreske olakšice niske, tržište hartija od vrednosti je nerazvijeno i plitko, zakonom zacrtane kategorije investiranja NBS ne može da prilagodi postojećim uslovima, a i država ima podeljen stav prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dobrovoljnom penzijskom osiguranju.
Sadašnja reforma penzionog sistema nije najbolje rešenje jer iz državnog budžeta treba da se izdvaja sve više novca i pitanje je kako će se to finansirati narednih godina, upozorio je guverner Narodne banke na okruglom stolu o reformi penzionog sistema.
Stručnjaci upozoravaju da je za penzije u prošloj godini izdvojeno čak 10,4 odsto bruto društvenog proizvoda.
Guverner Jelašić navodi da je u poslednjih pet godina u penzioni fond iz republičkog budžeta izdvojeno 560 milijardi dinara, a da su prihodi države od privatizacije, u tom periodu, bili 500 milijardi dinara.
"Naravno, postavlja se pitanje, ako se iduće godine ne očekuju toliko značajni privatizacioni prihodi, što je do sada u velikoj meri peglalo taj debalans, na koji način će se finansirati”, upozorava Jelašić.
"To znači da nećemo više moći da koristimo jednokratne privatizacione prihode, nego će ponovo ići iz PDV-a i svih ostalih prihoda, koje bi, naravno, država trebalo da koristi za neke druge svrhe”, kaže on.
Nataša Marijanović iz osiguravajućeg fonda "Delta Đenerali" kaže da bi privatni penzioni fondovi trebalo da budu obavezni.
"Ono što bi svakako bilo dobro i što bi podrazumevalo pravu i potpunu reformu penzionog sistema, bilo bi uvođenje drugog stuba, znači obaveznih privatnih penzionih fondova, koji podrazumevaju dugoročno najodrživiji sistem štednje za penziju", objašnjava Marjanovićeva.
U Centru za liberalno-demokratske studije međutim upozoravaju da je uvođenje obaveznog privatnog osiguranja veoma složeno ekonomsko i političko pitanje. Gordana Matković iz tog centra ocenjuje da u Srbiji sada nema uslova za to.
"U našim uslovima još uvek nije razvijeno finansijsko tržište. Terati ljude da se obavezno osiguravaju kod privatnih fondova, imajući u vidu naše iskustvo i današnji finansijki trenutak, takođe je u našim uslovima problem", kaže Matkovićeva.
"Problem je veliki trazicioni trošak. Ako deo doprinosa ide u drugi stub, onda ne idu svi doprinosi u drugi stub iz kojeg se sada isplaćaju penzije, znači moralo bi se to učiniti na račun nivoa penzija postojećih penzionera", kaže ona.
Matkovićeva je ukazala na to da je odnos broja zaposlenih i penzionera u Srbiji nepovoljan – jeadan i po penzioner na jednog zaposlenog.
Prema njenim rečima, rashodi za penzije u prošloj godini iznosili su 10,4 odsto bruto nacionalnog dohotka, po čemu je Srbija u vrhu među zemljama u tranziciji, ali na dnu lestvice u poređenju sa razvijenim zemljama.
Direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej zaključio jeda je potrebno da Srbija "mudro iskoristi" 2009. godinu za reformu penzijskog sistema i dodao da je zadovoljan postignutim aranžmanom Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Kako urediti penzijski sistem?
Izvor: EMportal, 19.Nov.2008
Od 2003. do 2008. država je Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja dotirala 565 milijardi dinara, 63 milijarde dinara više od privatizacionog prihoda u tom periodu, rekao je guvetrner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić na konferenciji o penzijskom sistemu u Srbiji.
