Izvor: B92, Tanjug, 15.Sep.2009, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Bolje od očekivanog
Beograd -- U protekloj godini broj nezaposlenih u Srbiji povećan za 150 000, kaže za B92 guverner Radovan Jelašić. Situacija ipak bolja od očekivane, ocenjuje on.
"Uprkos činjenici da Srbija svakog meseca gubi 10 do 12 milijardi dinara, da su plate i penzije zamrznute do kraja sledeće godine, a da je stopa inflacije najviša u regionu, ekonomska situacija mnogo je bolja u odnosu na projekcije sa kraja prošle godine", rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Jelašić.
Guverner je gostujući u emisiji "Kažiprst” B92 ponovio da država mora da reformiše ekonomski sistem kako bi se zemlja oporavila i kako bi građani osetili taj boljitak.
Rečima dobro je jer je moglo da bude i gore može se opisati situacija u kojoj je Srbija godinu dana posle izbijanja svetske ekonomske krize.
Uprkos tome što se pad ekonomske aktivnosti zaustavio, kao i stopa nezaposlenosti, u Srbiji se u poslednjih godinu dana broj nezaposlenih povećao za 150 000 ljudi. Mnogi su izgubili posao, a oni koji rade, žive lošije nego ranije.
"Ako uzmete u obzir da su plate, da su zarade zamrznute i da je inflacija osam odsto, to znači jedno realno smanjenje dohotka do kraja godine od nekih osam odsto i to će se najverovatnije dešavati i u idućoj godini, pošto su, još jedanputa te kategorije zamrznute do kraja iduće godine", kaže Jelašić.
On i dalje tvrdi da su plate u javnom sektoru rasle uprkos odluci o njihovom zamrzavanju. Što se tiče objašnjenja iz Vlade da plate nisu rasle već je isplaćivan prekovremeni rad, Jelašić kaže da ne bi bilo prvi put da se dovijamo na takav način, ali da to neće proći kod MMF-a.
"Ja samo mogu da konstatujem i da kažem da ako postoji toliko velika potreba za prekovremenim radom, onda mi treba da povećamo državnu administraciju koja ne može da odradi svoje zadatke u normalnom radnom vremenu, nego je potrebno da se plaća prekovremeni rad i zaista onda ne znam kako ćemo mi smanjiti birokratiju koja povećano rad prekovremeno, da bi odradila onaj posao koji joj stoji na raspolaganju", kaže Jelašić.
Preveliku potrošnju ćemo možda i preživeti ove godine uz razna zaduživanja, ali se postavlja pitanje šta će se desiti kada dugove počnemo da vraćamo, i kako ćemo smanjiti deficit u budžetu za oko 40 milijardi u 2010. godini, što je jedan od zahteva MMF-a.
"Ne radimo mi taj program zbog MMF-a nego radimo iz prostog razloga da u trenutnoj situaciji u kojoj se nalazimo, mi smo kratki svakog meseca 10-12 milijardi dinara i to moramo da finansiramo, ili putem izdavanja državnih hartija od vrednosti, ili se na međunarodnom finansijskom tržištu moramo zadužiti i to ćemo mi morati da vratimo. I ne zadužujemo se da nešto gradimo nego se zadužujemo da to pojedemo", napominje Jelašić.
Guverner je podsetio da Vlada ima još samo pet nedelja da pred MMF izađe sa jasnim i preciznim planovima, te da je ne samo zbog MMF-a, već zbog opstanka države neophodno sve te planove sprovesti u delo.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi od 1. januara bilo 14.000 zaposlenih manje u državnoj administraciji, to bi značilo, ne računajući otpremninu, uštedu od 12 milijardi dinara na godišnjem nivou, odnosno jednu trećinu od uštede koja je potrebna.
Zbog toga još nije isključeno povećanje PDV-a u idućoj godini. A što se tiče smanjenja plata u Narodnoj banci Srbije, guverner je ponovio da je to urađeno mimo zakona, a jedini motiv je, kako kaže, osveta zbog kritika na račun Vlade.
On međutim nije hteo da imenuje, ko mu vraća milo za drago.
Inflacija u prvih osam meseci 5,9 odsto
Inflacija u Srbiji, merena indeksom potrošačkih cena, u prvih osam meseci dostigla je 5,9 odsto, a u avgustu je zabeleženo smanjenje cena od 0,1 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Međugodišnja inflacija u avgustu bila je osam odsto, navedeno je u saopštenju. Najveći rast cena u avgustu zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura - 1,5 odsto i Komunikacije - 1,2 odsto, dok su hrana i bezalkoholna pića pojeftinili za jedan odsto.
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena i obračunava se po metodologiji usklađenoj s preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji.
Indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
"Kratki smo svakog meseca 10-12 milijardi dinara"
Izvor: S media, 15.Sep.2009
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas, povodom prve godišnjice svetske ekonomske krize, da se situacija u zemlji u medjuvremenu stabilizovala, jer se ne očekuje dodatni pad ekonomske aktivnosti. ..Povodom 15. septembra, kada je pre godinu dana jedna od vodećih američkih...
