Izvor: RTS, 05.Avg.2012, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbegli teško do svoje imovine
Od 1995. godine u Hrvatskoj je rešen mali broj zahteva za povraćaj imovine i ostvarivanje stanarskih i prava na penziju i deviznu štednju. U Agenciji za restituciju upozoravaju da se Hrvatska 2001. godine potpisivanjem Sporazuma o sukcesiji obavezala na poštovanje imovinskih prava prognanih i izbeglih.
Za proteklih 17 godina, u Hrvatskoj je rešeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << malo zahteva za vraćanje imovine, odnosno obnovu kuća, vraćanje stanarskih prava, i prava na penziju i deviznu štednju. Borba pred tamošnjim sudovima je duga, skupa i mukotprna, a najčešće se završava u korist hrvatske države, pa su proterani prisiljeni da odustaju od imovine.
Nadležni u Beogradu upozoravaju da se krši Sporazum o sukcesiji iz 2001. godine, kojim se Hrvatska obavezala da će Srbima vratiti imovinu koja, prema grubim procenama, vredi više od tri milijarde dolara.
Pomoćnik direktora Agencije za restituciju Radmila Nikšić ističe da javnost malo da u Sporazumu o sukcesiji imovine bivše SFRJ postoji Aneks G, koji obuhvata i ostvarivanje imovinskih prava pravnih i fizičkih lica stečenih do 31. decembra 1990. godine.
"Ne mogu da verujem da nismo bar postavili pitanje reciprociteta jedne i druge države i imam utisak da bi se danas drugačije govorilo o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji da su ta pitanja na vreme postavljena", ističe Radmila Nikšić.
Ona podseća i da sukcesija nije samo podela ambasada, diplomatsko-konzularnih predstavništava ili zlatnih poluga, već Aneks G koji se odnosi na sudbina ljudi koji potražuju imovinu i bivšim republikama.
Hrvatska se sporazumom o sukcesiji obavezala na povraćaj imovine izbeglim i prognanim licima, priznavanje njihovih stanarskih prava, kao i da vojna lica imaju pravo na penziju za vreme koje su proveli u Hrvatskoj, ali mnoge od tih obaveza nije ispoštovala, ističu u Agenciji za restituciju.
"Osnovni problem je što je Hrvatska podržavila svu tu imovinu. Prvo uredbama, zatim zakonima, pa je omugućila da se to dalje proda. Imaoci prava na tu imovinu imaju mukotrpnu borbu do dolaska do Suda u Strazburu, do ostvarivanja ljudskih prava što predstavlja i imovina", objašnjava Radmila Nikšić.
Do Suda u Strazburu dolazi se tek pošto se prođu sve sudske instance u Hrvatskoj, a u Agenciji za restituciju poručuju proteranim Srbima da treba da se bore za svoju imovinu povlačeći paralelu sa situacijom u Srbiji.
"Republika Srbija je u oktobru prošle godine donela Zakon o restituciji. Dakle, 50 godina posle nacionalizacije. Mi vraćamo sopstvenicima, odnosno njihovim zakonskim naslednicima imovine. Ako je moguće to posle 50 godina rešavati, nadam se da će i ovo pitanje imati mogućnost drugačijeg razrešenja", zaključuje Radmila Nikšić.
