Izvor: Politika, 06.Nov.2009, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija će, ipak, diktirati penzije
Kako je potpredsednik vlade Jovan Krkobabić drugačije od šefa misije MMF-a, guvernera NBS i ministarke finansija razumeo dogovor o usklađivanju penzija posle odmrzavanja. – Ako procene privrednog rasta ostanu na snazi, penzioneri će imati vajde tek 2013. godine
Kome da veruju srpski penzioneri dok MMF krajem decembra zvanično i napismeno ne saopšti i ne potvrdi detalje beogradskih dogovora i dok do februara vlada ne sačini izmene penzijskih zakona kojima će se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << definisati formula za usklađivanje penzija posle odmrzavanja? Usamljenom Jovanu Krkobabiću, predsedniku Partije ujedinjenih penzionera Srbije, koji sedeći u fotelji potpredsednika vlade i dalje tvrdi što je članstvu milo – da će se penzije od 2011. usklađivati sa zaradama ili ujedinjenim monetarnim i fiskalnim vlastima u liku guvernera Radovana Jelašića i ministarke Diane Dragutinović koji otvoreno tvrde da će penzije indeksirati sa rastom cena na malo i dodatno uvećati za eventualni ostvareni rast BDP-a iznad četiri odsto? Ko je bolje upamtio ono što je trećeg novembra konačno dogovoreno?
Po logici, trebalo bi verovati većini. Ne samo zato što četvore uši bolje čuju, nego i zato što je šef MMF-ove misije Albert Jeger jasno i glasno, pre nego što će krenuti u Vašington, na konferenciji za novinare usred vlade Srbije, i u prisustvu Krkobabića koji na to nije ni trepnuo, u kamere izgovorio: „Penzije će se indeksirati sa inflacijom”. Ta rečenica shvaćena je tačno kako je i izgovorena u svim vladinim kabinetima, osim u Krkobabićevom.
„Penzije će se posle odmrzavanja, od 2011. uvećavati za rast cena a ako BDP bude porastao više nego što bude projektovano i dodatno – za razliku između procenjenog i bržeg rasta BDP-a”, objašnjeno nam je u vladi. Navedenu formulu predložio je, kako saznajemo, MMF i ona se bazira na onome što je predlagala i Svetska banka u studiji „Srbija – kako sa manje uraditi više”, uz sitnu korekciju koju bi doneo eventualno veći rast BDP-a.
Istina, jedino je premijer Mirko Cvetković (razumljivo, radi mira u kući) u prekjučerašnjem intervjuu „Politici” sve relativizovao u stilu ništa nije gotovo dok se zakon ne napravi: „Imamo dosta opcija i verujemo da ćemo naći prihvatljivu i za državu i za penzionere”.
Ipak, kada se sve ogoli, postojeći penzioneri (ako su MMF, guverner, i ministarka dobro shvatili dogovor) u 2011. moći će da računaju na penzije veće samo za onoliko koliko bude inflacije. Kako saznajemo, procenjuje se da će inflacija u 2011. biti 4,5 a u 2012. četiri odsto. Prema revidiranim projekcijama, BDP bi posle 1,5 odsto u 2010, u 2011. trebalo da poraste za tri, a u 2012. za pet procenata. Ako ove procene privrednog rasta ostanu na snazi i ne dođe do privrednog buma, penzioneri će od pomenute korekcije imati vajde, ali tek 2013. godine. Kako će se tada procenti preko projektovanog rasta pretočiti u procente povećanja penzija, stvar je matematike koju će definisati zakonom.
Svi pomenuti tumači dogovora sa MMF-om (uključujući i potpredsednika Krkobabića) juče su ostali pri svojim tvrdnjama. Ne poričući da je šef misije MMF-a rekao suprotno, u Krkobabićevom kabinetu i juče su tvrdili da će zarade biti reper za penzije. Istina, Krkobabića od etikete nepouzdanog izvora informacija (koju je sam sebi, iz partijskih, marketinših ili drugih razloga ovih dana prikačio) može da spasi samo jedno – da se u februaru osim odredbe o usklađivanju zarada kompletno promeni i formula za obračun osnovne penzije budućim penzionerima, odnosno da se kako je Svetska banka predlagala, kao rešenje na duže staze, pređe na mešoviti sistem usklađivanja i sa inflacijom i sa zaradama. Da se vrednost opšteg boda prilikom određivanja startne penzije indeksira prema zaradama (obezbeđujući novim penzionerima da se penzionišu sa penzijom koja bi bila jednaka pretežnoj plati u vreme odlaska u penziju), a da se penzije nakon penzionisanja usklađuju prema inflaciji. Tu mogućnost ovih dana čak ni Krkobabić nije pominjao. Ali, to je već drugi par rukava, koji bi izazvao mnogo veće rasprave nego samo usklađivanje zbog razlike koju bi napravilo između novih i starih penzionera.
Umesto da gubi energiju na tvrdnjama koje će stvarnost vrlo brzo demantovati, potpredsednik Krkobabić bi energiju trebalo da usmeri ka traženju rešenja koji će smanjiti troškove penzionog sistema i učiniti ga održivim. I zbog svog članstva, ali i zbog ostalih građana Srbije, u kojoj je ne samo predsednik penzionerske stranke već i potpredsednik vlade. Kao prioritet je hitno donošenje zakona koji će uvesti više reda i kontrole prilikom penzionisanja, onemogućiti neodrživi rast penzija i doprineti da se učešće troškova za penzije u BDP-u do 2015. godine svede sa sadašnjih 13–14 odsto na 10 procenata, da popravi administriranje u penzionom sistemu koje ni posle objedinjavanja tri fonda nije donelo poboljšanja u praksi, da smanji poresku administraciju... I da pri tome ima na umu da u Srbiji žive i oni koji dobro pamte: da je toj neodrživosti, sa različitih funkcija i on lično doprinosio proteklih decenija. Poslednji put prošle godine, uslovljavajući postizanje koalicionog dogovora vanrednim povećanjem penzija u 2008. godini.
Jer, podsetimo, u originalnom budžetu za 2008. planirano je 127,2 milijarde dinara transfera Fondu PIO, da bi rebalansom budžeta za 2008, koji je usledio nakon pomenutog koalicionog dogovora, ta stavka bila uvećana na 137,9 milijardi dinara. To znači da su i Krkobabić i njegovi koalicioni partneri prilikom sklapanja sporazuma znali da će on srpski budžet (odnosno poreske obveznike) u startu koštati deset milijardi dinara. Cena tog dogovora se u međuvremenu uvećala za dodatnih 50, odnosno 70 milijardi dinara u 2009. Ta stavka je, naime, u originalnom budžetu za 2009. godinu povećana na 189,3 milijarde dinara, a aprilskim rebalansom na 213,2 milijarde dinara. To je dalo rekordno učešće troškova za penzije u ukupnim budžetskim izdacima – čak 29,6 odsto, četiri i po procenta veće od prve sledeće najkrupnije stavke – rashoda za zaposlene, koji čine četvrtinu svih budžetskih izdataka.
Kao što je kriza sjajna prilika za reforme, tako bi i zahtevi MMF-a za smanjenje troškova penzionog sistema mogli biti i dobar alibi potpredsedniku Krkobabiću za ono što će morati da uradi. Umesto da je bio realan i to iskoristio, što bi ekonomisti rekli sa neutralnim efektom, obmanuo je ne samo novinare, nego i svoje glasače koji će to na svoj način ceniti kad stanu pred glasačke kutije. Jer, od loših interpretacija dogovora sa MMF-om penzije ne rastu.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 07/11/2009]
Pogledaj vesti o: Formula 1
