Izvor: S media, 06.Feb.2011, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li Srbija ljude koji će da ih naslede
Prvi su se rodili posle rata i ostavljaju nemerljiv trag u srpskom društvu. Drugi, generacija iks, traže svoje mesto pod suncem i hoće da ih pošalju u penziju. A pobediće treća generacija, takozvani kreativci
Borci za nacionalnu katarzu godinama pokušavaju da oduče Srbe od ideje da su nebeski i najstariji narod na svetu, što za nebeski deo i nije toliko teško, imajući u vidu da je svima već jasno koliko nam >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je nebo daleko. Ali, svako ko pokuša da objasni mitomanijom zaraženim Srbima da nisu najstariji imaće velike probleme, jer sve demografske projekcije govore da će starost prosečnog Srbina uskoro biti ubedljivo najveća u Evropi i da će naša otadžbina postati zemlja penzionera.
Umetnici - Ko je lud da ide u penziju
Teško je zamisliti i da bi se naša najpoznatija umetnica Marina Abramović odrekla svojih performansa samo zato što je napunila 65 godina. Ne samo zato što živi u Americi sa rigoroznijim penzionim sistemom, već i zato što je (tako kažu) priroda stvaralaca da rade dok su živi. Možda je glupo očekivati povlačenje od Radeta Šerbedžije, jer će Holivud još dugo tražiti nekog ko tako dobro može da odigra svaku rusku ulogu. Da ne govorimo o glumcu Petru Božoviću, koji će sve dok bude mogao da govori puniti pozorišne sale, ili o njegovom kolegi Milanu Lanetu Gutoviću. Jer i Šojić je, kao i mnogi, tek na početku svoje političke karijere. Da ne govorimo o Branku Kockici, koji je toliko puta rekao da će i posle 65. rođendana nastaviti da radi svoj posao, jer on je jedan od onih koje će deca da vole i kada bude imao 95 godina.
Već danas je slika prilično sumorna, pošto na 1,8 miliona zaposlenih ide nešto manje od 1,7 miliona penzionera, a od ove godine Srbija treba da se pripremi za „najezdu" novih penzionera, pošto 2011. godine prve generacije rođenih posle Drugog svetskog rata stasavaju za mirnu starost. Takozvane bejbibum generacije, koje su se rađale u posleratnim godinama kada je socoptimizam Titovog samoupravljačkog radnog naroda doveo do najvećeg nataliteta u bližoj istoriji, trebalo bi da otpočnu svoj silazak sa društvene scene. A u ovom, inače krizom žestoko uzdrmanom društvu, postavlja se pitanje da li će imati ko da ih zameni.
Međutim, postavlja se i pitanje da li savremen način života, koji u srpskoj verziji često može da znači da moraš da radiš dok ne umreš, osim ako ne želiš da umreš od gladi, dopušta ljudima koji su navršili svoj radni vek da se mirno povuku i igraju se sa unucima, ili što je sve češće - sa jednim unukom. A pitanje je i kako će sve to da utiče na društvenu strukturu Srbije, koja mora da se pripremi na svojevrsnu vladavinu starih.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže za P r e s s m a g a z i n da je pitanje bejbibumera još jedno u nizu problema koji su u svetu na vrhu liste prioriteta, dok se kod nas samo deklarativno pominje. U Evropi su odavno spremni za 2012. godinu, kada će početi da opada broj stanovnika Evrope i kada se očekuje nagli rast broja osoba koje su starije od 60 godina. Procenjuje se da će u Evropi broj starih da raste za oko dva miliona godišnje. Najjači bum se očekuje između 2015. i 2035, kada će takozvana bejbibum generacija otići u penziju. Prema našim istraživanjima, očekuje se da će već do 2030. u Srbiji živeti 6.850.000 stanovnika, a od toga će 27 odsto biti stariji od 65, nasuprot mlađim od 19 godina kojih će biti tek 20 odsto.
Zdravković čak kaže da su ovo optimistične prognoze i da ćemo se ubrzo susresti sa činjenicom da imamo više od dva miliona penzionera.
Bejbibum generacija:
Miloš Bojanić, Goran Bregović, Miroslav Ilić, Filip Cepter, Mirko Cvetković, Goran Marković, Slobodan Šijan, Zoran Đinđić, Dragan Džajić, Branko Milićević, Milan Gutović, Petar Božović, Rade Šerbedžija, Marina Abramovič, Vuk Drašković, Tomislav Nikolić, Vojislav Koštunica, Bora Đorđević, Slobodan Santrač i Lazar Ristovski
- Realna slika je da nas očekuje nagli pad broja stanovnika. Do 2020. biće nas oko sedam odsto manje. Povećaće se smrtnost, a broj rođenih nastavlja da opada. Sa fiskalne strane to je opterećenje, jer dobijamo rast broja penzionera. Sada ih imamo oko 1.670.000, a u narednih deset godina taj broj će preći dva miliona. Problem bejbibumera je tema svugde u svetu osim kod nas. Kada rođeni posle Drugog svetskog rata počnu da odlaze u penziju, doživećemo penzioni slom sistema. Korpus ljudi koji je tada rođen daleko prevazilazi broj onih koji se rađaju, odnosno koji postaju punoletni. Na godišnjem nivou to je oko 170.000 onih koji odlaze u penziju, a oko 70.000 je onih koji postaju punoletni. Britanski „Ekonomist" je objavljivao procene o starenju naroda u Evropi. Prema procenama, Bugarska i Srbija će najviše da izgube stanovnika do 2050. Velika Britanija će imati rast zbog Pakistanaca, Indijaca i ostalih stranaca. Italija i Španija relativno će da se drže zato što imaju priliv emigranata, dok će Balkan, ne računajući Albance, imati najveći pad - kaže Zdravković.
On kaže da fenomen bejbibumera živi u svakoj državi koja je učestvovala u Drugom svetskom ratu, a da je kod nas bejbibum efekat bio najjači od 1948. do 1952. godine.
Prvi bejbibumeri kojima je vreme za penziju - generacija 1946.
Slobodan Šijan, filmski reditelj
Rade Šerbedžija, glumac
Branko Cvejić, glumac
Slobodan Tišma, književnik
Slobodan Santrač, bivši selektor fudbalske reprezentacije
Marko Nikolić, glumac
Branko Milićević, glumac
Goran Marković, filmski reditelj
Nataša Kandić, lider NVO
Vuk Drašković, lider SPO
Petar Božović, glumac
Milan Lane Gutović, glumac
Rođeni u najbrojnijim bejbibum generacijama:
generacija 1950.
Mirko Cvetković, premijer Srbije
Filip Cepter, biznismen
Miroslav Ilić, narodni pevač
Predrag Miki Manojlović, glumac
Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog suda
Goran Bregović, muzičar
Miloš Bojanić, pobednik „Farme"
generacija 1952.
Zoran Đinđić, premijer Srbije
Lazar Ristovski, glumac
Tomislav Nikolić, lider SNS-a
Bora Đorđević, muzičar
- Najveći broj rođene dece u Srbiji je bio 1950. i 1952. godine, kada su bile najveće suše i najveća kriza. Tako je uvek, kada je kriza tada se rađa najviše dece. U centralnoj Srbiji je u te dve godine rođeno više od 120.000, a u Vojvodini preko 42.000 osoba. Ako uporedimo to sa 2009. godinom koju smo završili sa 70.000 rođenih, to znači da se rađa više nego duplo manje ljudi. Ako je za utehu, i ova kriza nam je malo osvežila natalitet, pošto smo dno dotakli 2007. sa 67.000 rođenih. Najveći „penzioni šok" možemo da očekujemo za dve do tri godine - kaže Zdravković.
Kako za P r e s s m a g a z i n kaže kulturolog Divna Vuksanović, bejbibum generacije nisu karakteristične samo po tome što su najbrojnije, već se radi o specifičnim generacijama koje su decenijama oblikovale naše društvo, da li kao „protivnici sistema" ili njegovi nosioci.
- Bejbibum generacija je ona posleratna generacija za koju su karakteristični bunt i revolucionarni zanos pokreta iz '68, kao i ekonomski prosperitet i vera u progres sedamdesetih godina prošlog veka. To je i antiratna, takozvana hipi generacija, koja se zalagala za seksualne slobode, globalni mir, nekonvencionalne pristupe životu - kaže Divna Vuksanović.
Međutim, kako se vreme menjalo, tako su se menjali i bejbibumeri. Sa idealima „šezdesetosmaša" polako su nestajale i odlike koje su krasile bejbibumere. Oni su se uklopili u sve izazove novih vremena. Ali, sukob generacija ne izostaje. Divna Vuksanović kaže da živimo u svetu u kome se oslanjamo na tržište i zato će tržište da reši eventualne probleme koji nastanu masovnom pojavom ostarelih bejbibumera.
- Dobar deo bejbibumera se postepeno, odnosno vremenom, odrekao svojih nekonformističkih ideala iz mladosti i uklopio u standardne razvojne tokove građanskog društva i tržišne ekonomije. Kopland, recimo, tvrdi da ih je smenila takozvana generacija iks, to je generacija mladih poslovnih ljudi, naročito sklonih upotrebi kompjuterskih tehnologija. Bitka za prestiž između ove dve generacije na tržištu ljudskih resursa i dalje traje. Eros, nekonformizam i mladalački ideali su na strani bejbibumera, čak iako su oni u poodmaklim srednjim godinama, dok generacije iks prednjače u kompetencijama za uključivanje u tokove koje diktiraju društvo znanja, odnosno informatičke zajednice - kaže Divna Vuksanović.
Ako pogledamo srpsku javnu scenu, teško je očekivati da će se srpski bejbibumeri koji su onog „varljivog leta" 1968. „Markuzeom išli na pendreke" povući samo zato što navršavaju 65 godina i da će tako lako da ustuknu pred najezdom mladih lavova opremljenih laptopovima, koji su se protiv nešto čvršćih pendreka borili grafitima i kamenicama. Dovoljno je uzeti primer nekadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, ali još uvek čvrsto utemeljenim predsednikom svoje stranke DŠ, koji je rođen u predbejbibumerskoj generaciji 1944. godine, koji se političkoj penziji približio tek u toj meri što je vratio mandat narodu, „koji mu ga ja sa zadovoljstvom uzeo", kako je to već rekao jedan njegov politički suparnik.
Dobar primer je i trenutni lider opozicije Tomislav Nikolić, koji je rođen 1952. godine, u najbrojnijoj generaciji Srba. Vođa naprednjaka je često znao uoči izbora da kaže da će se povući ako ne pobedi, ali svojim najavama za energičnu borbu protiv „žutog režima" pokazuje da je spreman da produži svoju karijeru na velikoj sceni. Ako se vratimo na prvu generaciju bejbibumera rođenih 1946. koja bi trebalo da bude prva „na udaru" PIO fonda, što se političkog života tiče, „čast" prvih beba rođenih pod petokrakom brani nekadašnji kralj trgova Vuk Drašković, koji je danas „samo" lider stranke u vladajućoj koaliciji. On nije ministar u heterogenoj vladi, što je više splet koalicionih okolnosti nego njegove želje za povlačenjem. Tek, njegovo definitivno penzionisanje iz javnog života deluje nemoguće, baš kao što i borci za nacionalnu katarzu nikad neće dozvoliti povlačenje Nataši Kandić, takođe predstavnici generacije rođenih 1946.
1946. i 1952. - Džaja u zatvoru, Đinđić ubijen
U godini kada je rođeno najviše Srba, 1952, rođeni su i pokojni (2003. godine) premijer Srbije Zoran Đinđić i Željko Ražnatović Arkan, jedan od onih koje danas zovemo „simbolom devedesetih". Iako je Arkan ubijen 2000. godine, nije teško uspostaviti vezu između njega i onih koji su od njega učili i na kraju pravosnažno osuđeni za ubistvo premijera. Ako su u pravu oni koji kažu da bi sve bilo kao što smo se nadali 5. oktobra da je Zoran Đinđić ostao živ, onda bi to bio pravi „bum" generacije odrasle na idealima šezdesetosmaša.
Bejbibumer, ali onaj iz prve generacije rođenih 1946, jeste i bivši šef Miloševićevog DB-a Radomir Marković, koji je umesto na šalteru PIO završio iza rešetaka. Te 1946. godine je rođeno i svojevremeno najbolje levo krilo na svetu Dragan Džajić, koji bi danas bio više nego aktivan da se malo bolje snašao u mutnim fudbalskim vodama.
Pitanje je samo gde je u tom sistemu koji su stvarali bejbibumeri mesto za nove brojčano oslabljene generacije. Generacije u predvorju starosti i ovi novi rođeni sa predznakom „iks" žive život sa toliko nerazumevanja da je pitanje da li nam predstoji period velikog sukoba generacija, u kom će se bejbibumeri boriti za opstanak na sceni, a generacija iks za svoje mesto pod suncem, ili će ovi brojniji penzioneri da „stvore" svet za sebe u kome će živeti po starim pravilima na koja su navikli.
Divna Vuksanović tako ističe da na sceni nemamo istinski sukob generacija.
- Među njima nema istinske kompetitivnosti, jer se nadopunjuju. Jedni prednjače u erosu i entuzijazmu, čak iako su po godinama stariji, dok drugi to čine služeći se znanjima koja su vrlo praktična i primenljiva. Naredna, treća generacija koja je aktuelna na svetskom tržištu rada su takozvani kreativci, odnosno oni mladi ljudi zaposleni u kreativnom sektoru ili industrijama. Bitka za radna mesta, po mom mišljenju, odvija se između njih i ogromne armije nezaposlenih, iza čega se naslućuje jedan vid klasne borbe, pri čemu su elite kreativnog sektora s jedne, a nevidljivi, nezaposleni i potlačeni mladi ljudi s druge strane - kaže Divna Vuksanović.
Sukob generacija će više nego ikada da bude tema na kojoj će se lomiti društvo. Možda su zato naprednjaci mislili unapred i predstavili dva lidera, jednog bejbibumera, konzervativnog, koji peče rakiju, voli da se proveseli uz narodnjake i navija za Partizan, i drugog iz generacije iks, koji gaji strast prema vinu, elektronskoj muzici i živi za Crvenu zvezdu. Pitanje je, dakle, za koga će da rade kreativci.
A Srbija penzijski „bum" bejbibumera dočekuje kao što je dočekivala i sve svetske prelomne fenomene - potpuno nespremna. Ostaje nam samo da preživimo i tu 2050. godinu, kada ćemo biti ubedljivo najstariji narod u Evropi. Možda će jednom krug da se zatvori i da ponovo počnemo da se rađamo. Jer, i Srbi su nekada imali najveći natalitet u Evropi. Ali, beše to davno, posle Prvog svetskog rata.
Veljko Miladinović
