Izvor: Politika, 04.Jun.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I stvarne uštede i porast prihoda su mogući
Ako se ništa u vezi s penzionim sistemom ne promeni, on bi ubrzo postao neodrživ jer tolika masa penzija, s obzirom na broj zaposlenih, ne bi mogla da se isplaćuje iz budžeta
U svom izveštaju MMF konstatuje da je ekonomska situacija u Srbiji loša i u prilog tome iznosi da je, posle izvesnog oporavka u 2010. i 2011. godini, u 2012. ponovo došlo do recesije. Pažnja predstavnika MMF-a je usmerena na dve neravnoteže, fiskalnu i spoljnoekonomsku. Posebno zabrinjava fiskalna – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budžetska neravnoteža. Ona bi vrlo brzo mogla da dovede do problema i sa spoljnim dugom jer kad dođe vreme razduživanja postaviće se pitanje odakle. Kad neko uzme kredit i kad taj kredit ode u profitabilnu investiciju koja počinje da stvara profit, onda je taj profit osnov za vraćanje kredita. Ali kad se zadužite da biste dug prebacili u potrošnju onda nema profita za vraćanje kredita nego se poseže za novim zaduženjima ili se uzima od drugih delova privrede, stanovništva, itd.
U tom delu koji se odnosi na fiskalnu neravnotežu i na strukturne reforme ocena MMF-a je vrlo oštra, jer je, po njihovom računu, deficit za 2012. iznosio 7,75 procenata BDP-a, što je znatno više od naših statistika. Takođe, javni dug je krajem prošle godine dospeo na 62 procenta BDP-a, što je daleko iznad ranijih vladinih projekcija.
Pozitivno je što imamo stabilan finansijski i bankarski sistem, za razliku od nekih drugih zemalja. Predstavnici MMF-a prihvataju i procenu o privrednom rastu od dva odsto u ovoj godini, ali ta procena se zasniva pre svega na porastu Fijatove proizvodnje i na očekivanom prosečnom godišnjem prinosu poljoprivrede. Ipak, još neke oblasti pokazuju znake izvesnog oporavka i porasta, oslanjanjem na izvoz, i tu pre svega imam u vidu produkciju naftnih derivata, hemijsku i farmaceutsku industriju. Fizički obim industrijske proizvodnje će verovatno da raste i zbog puštanja u rad visoke peći u Smederevu, ali železara radi s gubicima tako da stvarnog rasta bruto dodate vrednosti i BDP-a, kad se uporede njeni prihodi i rashodi, neće biti.
MMF procenjuje da bi budžetski deficit u ovoj godini mogao da bude osam odsto BDP-a, što je znatno više od projekcija vlade (od 3,6 do pet procenata). Ako se procena od osam odsto prihvati kao tačna onda bi to povećalo naš javni dug na 65 procenata BDP-a.
Kako deficit i javni dug smanjiti? Pominje se zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, i u vezi s tim su se ispoljile razlike između premijera Dačića i potpredsednika Vučića, mada se u izveštaju MMF-a o zamrzavanju ne govori neposredno. Ističe se, međutim, da fond, to jest masa plata i penzija mora biti centralni stub srednjoročne fiskalne konsolidacije. Vremena nema, pa se treba bojati da se restriktivne mere ne primene linearno, kao pre nekoliko godina, kada je bazičnim državnim funkcijama naneta velika šteta kroz ad hok program otpuštanja službenika i nameštenika uz otpremnine koje su, kada je reč o budžetskim uštedama, na kraju dale negativan efekat. Istovremeno se pominje jedan dugoročni cilj – da se udeo javnog duga u BDP-u do 2020. godine smanji na 45 procenata. Predstavnici MMF-a ne govore kako sa tim smanjivanjima početi, ali smatraju da već u 2013. fiskalni deficit treba da bude znatno niži od onoga kome vode kretanja u proteklom delu godine.
Ne znam da li je rešenje u zamrzavanju, ali ne dolazi u obzir usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija po dosadašnjem modelu. Prošle godine BDP je kod nas smanjen. Međutim, cela ta formula je neprimenjiva jer su nam izdaci mnogo veći od prihoda. U toj situaciji, ako nećete nominalno da smanjite bilo čija prava, imaćete inflaciju. U tome se razlikujemo, recimo, od Grčke, od koje su i Evropska unija i MMF tražili nominalno smanjivanje plata i penzija, jer ne može EU da obezvredi evro da bi u Grčkoj zadržali postojeće plate. Kod nas je s dinarom očigledno i to moguće.
MMF ipak očekuje realne uštede i ja mislim da su one moguće u mnogim oblastima. Podsećam, na primer, da imamo više od stotinu državnih agencija. Neke od tih agencija se finansiraju direktno iz budžeta, a neke iz sopstvenih prihoda, ali tako što imaju apsolutni monopol. Velike uštede bi se postigle kada bi agencije bile ukinute. I to, sve – osim možda njih četiri-pet. I Nemačka ih ima samo toliko.
Porastu budžetskih prihoda bi doprinelo i uvođenje jedne nove stavke koja bi se svela na stalnu rentu, takozvanu gradsku rentu, za korišćenje građevinskog zemljišta i kubature gradskog prostora kao nove komponente u našoj fiskalnoj politici, vrlo podesne za razgraničenje centralnih i lokalnih finansija. A i za delimično alimentiranje socijalnih fondova i kao destimulaciju rentne ekonomije. Naime, prema sadašnjim propisima, onaj ko gradi neki poslovni objekat plaća nadoknade (jednokratno za infrastrukturu a stalno za korišćenje zemljišta), s velikom jednokratnom obavezom, a trebalo bi uvesti integrisanu mesečnu gradsku rentu čija bi visina zavisila i od veličine izgrađenog objekta. Time bismo više opteretili one koji ubiru ogromne prihode od davanja u najam odgovarajućeg prostora, a za to ne plaćaju ovu vrstu naknade. Kad to kažem imam u vidu mnogobrojne novoizgrađene tržne centre koji koriste ekskluzivne gradske prostore bez odgovarajuće stalne rente.
Deo prihoda se može obezbediti i privatizacijom i korporativizacijom javnih preduzeća, i to tako što će deo uloženog privatnog kapitala poslužiti za formiranje investicionog akcijskog fonda koji bi pripadao Penzionom fondu Srbije. Prihodi od tog investicionog fonda bi odlazili u Penzioni fond Srbije koji bi na taj način smanjio zahvatanja iz budžeta. Inače, ako se ništa u vezi s penzionim sistemom ne promeni, on bi ubrzo postao neodrživ jer tolika masa penzija, s obzirom na broj zaposlenih, ne bi mogla da se isplaćuje iz budžeta.
Prema tome, radikalne promene su nužne, u protivnom, brana koja je nad našim glavama će pući, a mi više nećemo moći da kontrolišemo dalji razvoj događaja.
Koordinator istraživanja projekta „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT)
Stojan Stamenković
objavljeno: 04.06.2013.
