Izvor: Politika, 17.Jan.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I direktor u socijalnom programu
Fabrika slada u Čačku, koja je koštala 26 miliona maraka, ugasila proizvodnju bez izgleda i računice za nastavak
Čačak – Krajem prošle godine 15 radnika Fabrike slada u Čačku napustilo je preduzeće po socijalnom programu uz naknadu od 100 evra za godinu staža, i sada na evidenciji službe zapošljavanja čekaju jedan od uslova za penziju do koje im je potrebno manje od pet godina. Još 52 radnika ostala su u fabrici, koja ne radi od 15. marta 2010. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i čija je kompletna imovina pod hipotekom Poreske uprave.
Među onima koji su prihvatili rečeni program je i dugogodišnji direktor Fabrike slada Živan Vemić. Kaže nam da su mu do sticanja prava na penziju ostala 33 meseca i zato ovo smatra za priliku, iako važeći kolektivni ugovor u a. d. BIP u restrukturiranju, u čijem sastavu je fabrika, predviđa naknadu od 400 evra po godini staža.
Ljudi su, jednostavno, procenili da bi teško dočekali taj veći novac u fabrici koja je sada u posedu Akcijskog fonda Srbije, bez izgleda i računice za skori nastavak proizvodnje.
– Od oko sedam miliona hektolitara piva, koliko se godišnje proizvede u Srbiji, više od 80 odsto izbacuju fabrike u Vojvodini. Zbog toga Sladara u Čačku više nije rentabilna, ne može da podnese troškove dopreme ječma i odvoženja slada na sever Republike – kaže za „Politiku“ Dobrivoje Matijević iz Čačka, koji je 38 godina radio u BIP-u i dugo bio jedan od rukovodilaca u Sladari.
U fabrici je ostalo 6.000 tona slada koji je za vreme bivših vlasnika BIP-a („Alita“ iz Litvanije i „Junajted nordik beveridžiz“ iz Švedske“) proizveden za račun firme „Graneks“, kako bi se pokrila ugovorna obaveza Litvanaca prema Agenciji za privatizaciju, da tri godine proizvode bar po 10.000 tona slada. Za takvu proizvodnju bilo im je potrebno oko tri miliona evra godišnje samo za ječam, i zato su obavezu ispunjavali tek formalno.
Proizvodnja u Sladari počela je tačno pre 35 godina, noću između 17. i 18. januara 1977, s tadašnjim kapacitetom od 60.000 tona godišnje.
– Reč je o potpuno novoj fabrici koja je tada koštala 26 miliona maraka, a opremu su isporučili proizvođači iz Češke i Istočne Nemačke. Bilo je planirano da se, blagodareći Sladari, na njenu proizvodnju u Čačku naslone nova kuvaona piva, fabrika viskija i fabrika stočne hrane, ali ništa od toga nije sagrađeno – veli Matijević.
Kao najveća fabrika na Balkanu u svojoj delatnosti, Sladara je za vreme SFRJ radila doslovce od Vardara do Triglava. Ječam je otkupljivan i u Makedonskoj Kremenici kod Bitolja, a slad isporučivan slovenačkoj pivari „Laško“. Da bi plasirala svoj proizvod, Sladara je, čak, učestvovala u izgradnji industrijskog koloseka za pivaru u istarskom gradiću Buzetu.
Srpsko tržište godišnje potroši oko 80.000 tona slada i trenutno jedini proizvođač ove sirovine za pivare jeste fabrika „Maltineks“ iz Bačke Palanke, u posedu francuske kompanije „Sufle“, s kapacitetom od 60.000 tona. Treća srpska sladara podignuta je u selu Krajišniku kod Sečnja (12.000 tona), ali je i ona kao i čačanska ugašena pre dve godine. I pored toga, pivare u Vojvodini ne oskudevaju u sladu jer, na primer, Apatinska pivara povlači ovu sirovinu iz Mađarske, preko svog lanca „Interbrju“. Inače, tona slada na evropskom tržištu danas košta 420 evra.
U ovom rasporedu snaga, kad pivare u Beogradu, Nišu, Jagodini, Valjevu i Zaječaru proizvode manje od 20 odsto srpskog piva, ili sve zajedno tri puta manje od Apatina i dva puta manje od Čelareva, čačanska Sladara je ispala iz tržišne igre. Pre nekoliko godina, prekinuto je i punjenje piva u otakaonici BIP-a u Čačku, odmah u susedstvu Sladare, i sad je tu distributivni centar sa 26 zaposlenih. Tako je na dve lokacije BIP-a u ovom gradu ostalo 78 radnika sa ugašenom proizvodnjom, a pre tačno četvrt veka bilo ih je 300.
Osnivač pivare u Čačku je pinter i trgovac Ferdinand Kren iz Rume u Austrougarskoj, koji se 1849. godine nastanio u Čačku. Već druge godine po dolasku odlučio je da kuva pivo, čuva ga u malim kazanima i koristi samo za sebe, a kafedžijama i trgovcima počeo je da prodaje tek 1861. godine. Čačanska pivara „Ovčar“ integrisala se 1967. godine sa BIP-om koji je dugo na svom logotipu kao godinu osnivanja isticao upravo 1850, kad je Kren počeo da kuva pivo u Čačku.
Gvozden Otašević
objavljeno: 18.01.2012.
