Izvor: Blic, 15.Jul.2014, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Vujović ima meko srce
Penzije i plate u javnom sektoru biće umanjene za deset odsto od oktobra, potvrđeno je juče „Blicu“. Kliknite za uvećanje (+)
Kako za „Blic“ priznaje Dušan Vujović, on kao v.d. ministra finansija neće predlagati drugačije mere u odnosu na Lazara Krstića, već će one, umesto da u punoj meri budu sprovedene odmah, postepeno biti primenjivane u naredne tri godine. Tako je priča o reformama dobila još jednog aktera “mekog srca”.
- Moj predlog Vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biće da smanjenje plata i penzija bude deset odsto. Uz ostale mere, koje bi pun efekat dale do 2017, došli bismo do značajnijeg smanjenja minusa državne kase. Deficit bi se smanjivao u svakoj godini za oko 60 milijardi dinara - objašnjava Vujović.
Umanjenje od deset odsto vršilo bi se samo na iznos iznad neoporezivog dela zarade koji iznosi 11.242 dinara.
Ekonomisti pozdravljaju najavu Vlade da umanji zarade u javnom sektoru i penzije.
- Bez ove mere, teško je izbeći krizu javnog duga. Krstićev predlog je, možda, bio previše agresivan. Najoptimalnije za stanje u kom se nalaze naše javne finansije bilo je umanjenje plata i penzija za 15 odsto. Takođe, trebalo bi godišnje otpuštati 20.000 ljudi iz javnog sektora - kaže za „Blic“ prof. Milojko Arsić.
I prof. Mihailo Crnobrnja smatra da bez umanjena plata i penzija budžet ne bi mogao da se sačuva od bankrota.
- Mere fiskalne konsolidacije ne smeju da se svedu isključivo na umanjenje zarada i penzija, već i na ozbiljne reforme javnog sektora i rešavanje statusa firmi u restrukturiranju - zaključuje za „Blic“ Crnobrnja.
Prof. Ljubomir Madžar kaže slikovito da „teška rana, koju imaju naše javne finansije, zahteva i ljutu terapiju“.
- Sve ovo, čega smo svedoci ovih dana, može da pobudi i jednu spekulaciju. Da je Krstić zapravo uplašio narod izuzetno oštrim merama, a sve kako bi nam ove, koje će se zatim doneti, delovale blage - zaključuje Madžar.
Vladimir Gligorov podseća da mere štednje koje je predložio Krstić iznose oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da bi se, za toliko, verovatno u narednom periodu umanjio i naš BDP.
- Javna ulaganja su nedovoljna, privatne investicije i potrošnja se smanjuju. Alternativa je reforma javnog sektora, veća cena struje i gasa, finansijska konsolidacija, uz pravu monetarnu politiku i povećano oporezivanje imovine - kaže Gligorov.
Najčitanije SADA:
