Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitno menjati Zakon o penzijama
Dopunsko penziono nepoznanica, penzije male. – S aprilskim čekom uvećanim za oko 6,97 odsto prosečna penzija u Srbiji – 19.000 dinara. – Sa junskim čekom penzije iz jednog dela
Aprilski penzijski ček biće u proseku veći za oko 6,97 odsto posle čega će prosečna penzija u Srbiji iznositi oko 19.000 dinara, dok će najniža biti oko 120 evra, odnosno 9.715 dinara. Istovremeno će penzije onih koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u mirovinu otišli po novom zakonu „prešišati” 1.100 evra i oni će dobiti oko 90.000 dinara, dok će penzijski ček po starom zakonu težiti 64.000 dinara.
Ovakvi podaci još jednom pokazuju da u penzijskom zakonu pod hitno nešto treba menjati, kako bi se najpre smanjila razlika između najviših i najnižih penzija po novom odnosno starom zakonu, ali i pronašao recept da ubuduće ček u većoj meri prati rast zarada, nego što je to sada, kaže Milan Nenadić, član Upravnog odbora Penzijskog fonda zaposlenih.
Računica pokazuje da martovska penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa oko 57,7 procenata, što je ispod zakonom propisanog minimuma od oko 60 odsto. Jedino je u januaru, kaže Nenadić, ona bila iznad 60 procenata.
Predlogom izmena i dopuna Zakona predviđeno je i da penzije ubuduće u većem procentu prate rast zarada kako bi se do 2011. ponovo usklađivale prema švajcarskoj formuli, odnosno 50 odsto sa rastom zarada i 50 sa troškovima života, kaže Snežana Lakićević-Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu rada.
Planirano je, objašnjava, da se na novi sistem usklađivanja prelazi postepeno. Tako će u prvo vreme taj odnos biti najlošiji pa će se penzije sa 85 odsto usklađivati sa rastom troškova života, a svega 25 procenata sa platama, potom 60 prema 40 i na kraju 50 prema 50, kaže ona. Upitana koliko će to dodatno opteretiti budžet budući da se u ovom času za isplatu penzija iz državne kase izdvaja oko 120 milijardi dinara, ona kaže da se očekuje da će se privredne okolnosti u zemlji promeniti kao i da će priliv u budžet biti veći te da to ne bi trebalo da pravi dodatne probleme.
Novina je što će, istakla je, penzioneri sa junskim čekom početi da primaju penzije iz jednog dela, napominjući da sve ove najave nisu u predizborne svrhe, te da je resorno ministarstvo već uradilo nacrt novog zakona koji čeka konstituisanje skupštine.
A da je reforma penzijskog sistema neophodna pokazuje i poslednje istraživanje koje su zajedno sproveli ministarstva rada i finansija u okviru projekta „Konsolidacija naplate i reforme penzione administracije”, a prema kom čak 88 odsto ispitanih smatra da su penzije nedovoljne za koliko-toliko normalan život. Svega 2,3 odsto njih reklo je da su one dovoljne, dok je 9,2 odsto ispitanih neodlučno.
Interesantno je da, dok u isto vreme gotovo 90 odsto građana u Srbiji smatra da penzije nisu dovoljne za pristojan život, tek šest odsto njih uplaćuje sebi dopunsko penziono osiguranje. Oko 18 odsto građana izjavilo je da je zainteresovano za dobrovoljno penziono osiguranje, 19 odsto je neodlučno, dok 49 procenata kaže da uopšte nije zainteresovano za takav vid penzijskog osiguranja.
Prvoslav Plavšić, član istraživačkog tima Centra modernih veština, istakao je da 77 odsto građana smatra da penzije u Srbiji imaju tendenciju realnog pada, dok devet odsto ispitanika primećuje da penzije rastu. On dodaje i da 59 odsto građana tvrdi da je informisano o tome da li im poslodavci redovno uplaćuju socijalne doprinose, kao i da anketirani znaju da je vrlo teško da ostvare pravo na penziju ukoliko nemaju povezani radni staž.
Na pitanje da li razmišljaju kolika će im penzija biti pošto odu u penziju, 41 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok 27 procenata o tome za sada ne vodi računa. Zanimljivo je da većina anketiranih nije znala ni kako se penzije uopšte usklađuju i u kom procentu učestvuju u prosečnoj zaradi. Čak manje do 10 odsto njih je znalo tačan odgovor, oko 28 odsto anketiranih je mislilo da odgovor zna, ali on nije bio tačan, dok 26 odsto uopšte ne zna taj podatak.
Anketa pokazuje i da su ispitanici ubeđeni da će od reforme penzijskog sistema najviše profitirati država, što je potvrdilo 26 odsto upitanih, dok trećina ispitanika uopšte nema odgovor na to.
Anketiranje 750 građana iz svih krajeva Srbije sproveo je Centar modernih veština, a kako su naveli istraživači koji su radili na projektu, metodologija ispitivanja je bila takva da se rezultati mogu primeniti na oko šest miliona punoletnih građana Srbije.
-------------------------------------------------------------
Milion evra mesečno iz Slovenije
Upitana da li se zna kada bi mogao da bude rešen problem slovenačkih penzija onih srpskih penzionera koji su radili u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, a koji na to čekaju bezmalo 18 godina, Snežana Lakićević-Stojanović kaže da joj nije jasno zašto to već nije završeno. Činjenica je da u Srbiji ima oko 10.000 penzionera koji imaju pravo na slovenačku penziju, a primaju srpske, koje su znatno niže. Protivvrednost tih penzija koje bi naši penzioneri trebalo da dobiju iz Slovenije je oko milion evra. Zato je prioritet buduće vlade da pod hitno potpiše Sporazum o socijalnom osiguranju sa Slovenijom sa kojom Srbija jedino nije to učinila i da izdejstvuje penzije za one koji su radili u slovenačkim firmama pre raspada bivše Jugoslavije, zaključuje ona.
Jasna Petrović
[objavljeno: 05.05.2008]
