Izvor: Politika, 24.Feb.2014, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine prepreka za dobijanje posla
Stariji od 45 godina u odnosu na ostale nezaposlene imaju prednost – iskustvo – ali poslodavci to neopravdano potcenjuju
Bez stalnog zaposlenja je već pet godina, a do penzije mu je ostalo još desetak. Kada ga je firma za koju je radio skoro četvrt veka proglasila tehnološkim viškom, bio je prinuđen da se prijavi na biro rada gde i danas ima status „čekanja”. Nije njegov najveći problem to što katkad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radi na „crno” i što je prinuđen da honorariše sa diplomom istoričara umetnosti, već to što ga nijedan poslodavac neće u svoje „radne redove” – za stalno!
Moje godine su moja jedina i najveća muka, jer kada tražim posao u oglasima poslodavci najčešće navode „starosni cenzus” za radnike. Po pravilu, on ne prelazi 40. godinu, otkriva Dragan B. (55) iz Beograda.
– Prestao sam da verujem da će mi država pronaći posao, jer su mi i sami rekli da to zavisi od ponude na tržištu rada. Ne želim prekvalifikaciju da bih postao čistač, kasir ili administrativni radnik. Razumno bi bilo da se, recimo, zaposlim u nekoj turističkoj agenciji, jer je to najbliže mom zvanju. Ali, i oni traže nemoguće: perfektan izgovor engleskog, prebivalište u Beogradu, ne više od 45 godina – jada se nezaposleni istoričar umetnosti.
Viši nivo obrazovanja često može da omogući i lakši put do zaposlenja, uveravaju stručnjaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ali to nije prevelika uteha armiji od 280.000 starijih od 45 godina (učestvuju 36 odsto u ukupnoj nezaposlenosti) koliko ih trenutno nema posao. Predrasude poslodavaca o zapošljavanju ove grupe građana zbog godina starosti uglavnom se svode na to da su oni manje produktivni, nedovoljno fleksibilni i nespremni za dalje usavršavanje.
– To jeste tačno, jer statistički podaci ukazuju da njihov nivo interesovanja za usavršavanje nije preterano visok, ne samo kod nas, već i u Evropi. U odnosu na ostale nezaposlene oni imaju prednost više, a to je iskustvo, posebno ako je relevantno – ističe Dragan Đukić, savetnik direktora NSZ-a.
U protekloj godini broj nezaposlenih starijih od 45 godina povećan je za oko 5.000 u odnosu na 2012. Lane je do posla posredstvom NSZ-a došlo 46.000 starijih, što je za 4.000 osoba više u odnosu na 2012. pa je na taj način umnogome anuliran negativan trend rasta nezaposlenosti ove grupe građana.
Za aktivne mere zapošljavanja država je u 2014. izdvojila 2,6 milijardi dinara. Deo novca biće iskorišćen na prevenciju viška zaposlenih, samim tim i za pomoć starijima od 45 godina.
– U skladu sa novim Zakonom o stručnom obrazovanju i obrazovanju odraslih nezaposlenima će biti omogućena i akreditacija znanja, veština i kompetencija stečenih kroz radno i životno iskustvo. To u praksi znači da će svako ko ima neko iskustvo na određenim poslovima, ali nema i formalnu kvalifikaciju, moći da aplicira za njeno dobijanje. Stručna komisija proveravaće iskustvo kandidata i njegove kompetencije za obavljanje datog posla, i ako poseduje znanje i veštine, Ministarstvo prosvete izdaće mu sertifikat za obavljanje takvog posla – objašnjava Đukić, dodajući da bi ovakav program počeo da funkcioniše potrebno je da se usvoji pravilnik o akreditaciji iskustvenog učenja koji je već pripremljen.
Među starijima od 45 godina ima i onih sa zastarelim kvalifikacijama ili znanjima i veština, pa je za povećanje zaposlenja ove grupe neophodno uključivanje u programe prekvalifikacije ili programe za osvežavanje znanja.
Da diskriminacija osoba koje tragaju za zaposlenjem često „uzima danak” potvrđuje i Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Čak trećina od ukupnog broja pritužbi u 2013. odnosila se na diskriminaciju prilikom rada i zapošljavanja, od čega se određeni broj odnosio i na godine starosti.
– Za pojedine poslove traže se mlađe osobe, čak se navodi i gornja starosna granica, iako je reč o poslovima za koje godine nisu ni od kakvog značaja.
Poslodavci najčešće diskriminišu kandidate na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, godina starosti, izgleda... To rade propisivanjem uslova konkursa koji podrazumevaju odgovaranje na lična pitanja koja nisu u vezi sa obavljanjem posla. Recimo, krajem prošle godine doneli smo mišljenje da je jedan dom zdravlja na konkursu za upis na specijalizaciju diskriminisao kandidate starije od 40. Slična situacija bila je i sa ugostiteljsko-trgovinskom radnjom koja je tražila osobu ženskog pola, od 20 do 40 godina. Skrenuli smo pažnju i KCS-u koji je za posao medicinske sestre tražio osobe do 35, ali smo i Ministarstvu odbrane preporučili da izmeni kriterijume za prijem na rad u vojna predstavništva, jer je uslov bio da kandidat mora da bude oženjen i u godini u kojoj konkuriše da ne bude stariji od 50 – nabraja Petrušićeva.
Marija Brakočević
objavljeno: 24.02.2014.
