Izvor: Politika, 01.Avg.2014, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiskalni savet za smanjenje plata i penzija od 15 odsto

Srbija će svake godine morati da se zaduži za novih pet milijardi evra kako bi mogla da otplati dospeli dug i finansira deficit

Smanjenje plata i penzija od deset odsto nije dovoljno da bi se konsolidovale javne finansije. To smanjenje mora da bude 15 odsto i to već prilikom rebalansa budžeta krajem leta. Uz pomenuto smanjenje fiskalna konsolidacija podrazumeva i dovođenje u red javnih i državnih preduzeća, ali i strukturne reforme, rekao je juče Pavle Petrović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Fiskalnog saveta.

– Smanjenje penzija i plata je kritično za uspeh fiskalne konsolidacije, jer donosi najveće uštede od 800 miliona evra godišnje i to praktično odmah u 2015. godini. Trenutna izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru neodrživa su i privreda nije u stanju to da finansira. Sada se za penzije izdvaja 14, a za plate 11 odsto BDP-a, dok je održivi nivo za penzije deset, a za plate u javnom sektoru osam odsto BDP-a, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta.

Po Petrovićevim rečima i druge zemlje koje su smanjile plate i penzije poput Grčke, Rumunije, Portugalije pokazale su da drugog puta za uštede nema, a po njemu nisu tačne ni ocene u javnosti da će se oporavkom privredne aktivnosti rešiti problemi javnog duga i deficita.

– U ovoj godini minus u državnoj kasi iznosiće više od 2,6 milijardi evra što je 8,3 odsto BDP-a. Ovoliki deficit je najveći u Evropi sa izuzetkom možda Ukrajine. Javni dug trenutno iznosi 66 odsto BDP-a. Do kraja godine dostići će zabrinjavajućih 73 odsto BDP. Neminovnost je oštra fiskalna konsolidacija, jer se ni deficit ni javni dug ne mogu povećavati i finansirati u nedogled. Srbija svake godine mora da se zaduži pet milijardi evra da bi otplatila dospeli dug i finansirala deficit, rekao je Petrović.

Prihodi su podbacili za oko 400 miliona evra zbog izuzetno niske inflacije, recesije, pada zaposlenosti, kao i sive ekonomije. Rashodi su bili pod kontrolom i manji su za 250 miliona evra, ali to ima i svoju negativnu stranu, jer su pale investicije.

– Država sada na njih godišnje potroši milijardu evra. „Srbijagas” je za nekoliko godina potrošio vrednost „Telekoma”. EPS je kandidat za novi „Srbijagas” ne samo zbog niske cene struje i viška zaposlenih, već i slabe naplate, gubitaka u distribuciji. I druga javna preduzeća imaju slične probleme, ali ukoliko EPS ne bude u stanju da sam servisira svoje obaveze, to bi zbog veličine problema potpuno urušilo javne finansije. Umesto da se kao što je najavljeno reši problem „Železare” u prvoj polovini ove godine, država ponovo pokreće proizvodnju i pravi trošak. „Železnice” se godinama ne pomeraju s mesta, a iako su potrošene ogromne subvencije, brzine vozova su kao u 19. veku, a stoje nepovučena sredstva za projekte, čulo se juče od predstavnika Fiskalnog saveta.

Po njima, dovođenje u red javnih i državnih preduzeća je najteže i najneizvesnije, jer otpor pružaju političke i interesne grupe, a problem su i privilegije zaposlenih.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da javna preduzeća imaju problem već na nivou osnovnog poslovanja, jer prihodi nisu dovoljni da pokriju rashode. – U nekim slučajevima sve što preduzeća zarade nije dovoljno da pokrije troškove plata u njima, kazao je on, navodeći da je najgora situacija po tom pitanju u „Železnicama Srbije” gde se za plate izdvaja 15 milijardi dinara godišnje, dok je ukupan prihod 10 milijardi dinara.

Vučković je naveo da se sličan problem u poslovanju javlja i u drugim firmama poput rudnika „Resavica”, ali i u EPS-u i „Srbijagasu”, što, prema njegovoj oceni, govori da problem postoji u osnovnom modelu poslovanja.

Kao posledica tih problema, prema njegovim rečima, mnoga preduzeća su pojela kapital, što znači da je gubitak veći od kapitala.

Kako je dodao, u većem broju slučajeva su i obaveze veće od kapitala, što, po njemu znači „da bi ta preduzeća da nisu javna i zaštićena već odavno bila u stečaju”. „’Srbijagas’, ’Resavica’, ’Galenika’ i još oko 60 javnih preduzeća su preduzeća koja su pojela kapital i ne postoji ekonomski rezon da ona i dalje postoje”, kazao je on.

On je dodao da veliki problem u poslovanju preduzeća u državnom vlasništvu predstavljaju i: nenaplaćivanje isporučene robe i usluga, niske cene usluga, višak zaposlenih i velike zarade, ali i to što se njihovo loše poslovanje preliva i na duge delove privrede.

U Fiskalnom savetu su dali pozitivnu ocenu usvojenim zakonima o radu i penzijama koje po njima postavljaju temelje za stabilne finansije u srednjem roku, međutim ušteda po tom osnovu još nema.

 ----------------------------------------------------------

Struja treba da poskupi 15 odsto

Vladimir Vučković rekao je da cenu struja treba povećati za oko 15 odsto. To bi omogućilo da EPS „prodiše” i da u poslovnom delu ne pravi gubitke koji bi se prenosili na državu. – Nije dobro da se izuzetno visokim povećanjem cene struje EPS-u povećaju prihodi, jer bi to umanjilo motivaciju za reformisanje i smanjenje troškova, rekao je on dodajući da bi to povećanje cene struje bilo dovoljno da EPS može da plati revitalizaciju postrojenja, ali da to ne bi bilo dovoljno za investicije. „Za investicije bi u drugom koraku bilo potrebno da cena dodatno poraste. To je i zahtev u smislu ispravljanja dispariteta cene energije u Srbiji i regionu”.

 ----------------------------------------------------------

U „Dunav osiguranju” za pet godina zaposleno 1.500 ljudi

„Dunav osiguranje” pet godina posluje u minusu, a broj zaposlenih je istovremeno povećan za 50 odsto, rekao je juče Vučković. – Finansijski izveštaj „Dunava” u kome stoji da ova firma beleži dobit u 2012. godini, sigurno bi prošao da nije bilo državnog revizora. Zapravo, ova osiguravajuća kuća je godinama u minusu, dodao je Vučković. Prema podacima Fiskalnog saveta, „Dunav” osiguranje sada zapošljava više od 3.000 ljudi, a u 2012. je ta osiguravajuća kuća imala gubitak od 1,5 milijardi dinara.

J. Rabrenović

objavljeno: 01.08.2014.

Nastavak na Politika...