Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Avg.2010, 12:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomisti: Plate i penzije veće za 5,5 odsto

BEOGRAD -

Ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku izjavio je danas Tanjugu da bi odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru trebalo da iznosi najmanje 5,5 odsto, što je ipak nedovoljno imajući u vidu da su plate u Srbiji, preračunate u evro, samo u poslednjih godinu dana realno smanjene za oko sedam odsto, a penzije čak 13 procenata.

"Posle dve godine zamrzavanja plata i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << penzija, bilo je realno da dođe do njihovog odmrzavanja, imajući u vidu da je od oktobra 2008. do danas realan pad mase zarada i penzija iznosio desetak odsto. To znači, da je toliko realan pad standarda", rekao je Nikolić, u prvom komentaru na dogovor vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o odmrzavanju plata i penzija od januara 2011. godine.

"Mislim da je ovo sasvim očekivana odluka i da je tu naša vlada uspela da izdejstvuje od MMF-a takav sporazum", dodao je on.

Za odmrzavanje najmanje 35 milijardi

Najavljeno odmrzavanja plata i penzija na početku 2011. godine značiće uvećanje troškova budžeta u narednoj godini za najmanje 35 milijardi dinara, dok će jednokratna pomoć penzionerima doprineti smanjenju njihovih zaduženja u bankama, dugova za utrošenu električnu energiju, komunalne usluge i slično, izjavio je danas Tanjugu urednik sajta Ekonomija.org. Miroslav Zdravković.

Zdravković je podsetio da će misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ponovo doći u Srbiju krajem oktobra ili početkom novembra, kada će konačno biti utvrđeno sa Vladom Srbije, iz kojih izvora će biti pokriveni ti dodatni troškovi iz državne kase za finansiranje većih plata i penzija.

On je izneo računicu, prema kojoj zbir zarada u javnom sektoru i penzija iznosi oko 700 milijardi dinara, tako da povećanje za samo jedan odsto iznosi sedam milijardi dinara, a recimo od pet procenata bi bilo 35 milijardi dinara više u budžetu za sledeću godinu.

Zdravković kaže da odmah treba razmišljati iz kojih prihoda pokriti te nove rashode u državnoj kasi.

Prostor i za veće povećanje

Odgovarajući na pitanje koliko bi trebalo da iznosi povećanje zarada i penzija, Nikolić je objasnio da bi to trebalo da bude prema formuli koju je MMF ranije saopštio, a iznosila bi najmanje 5,5 odsto u 2011. godini.

"Mislim da je to minimum i da tu postoji prostor i treba da vidimo da li tu povećanje može biti veće", istakao je Nikolić.

Kada reč o efektima odmrzavanja plata i penzija na inflaciju, dakle i na makroekonomsku stabilnost, Nikolić smatra da to relativno malo povećanje ne bi trebalo da prouzrokuje veće probleme u monetarnoj politici, posebno imajući u vidu da još imamo slabu tražnju, odnosno slabu kupovnu moć.

Prema rečima Nikolića, prema proseku plata izraženim u evrima, čak je i Bugarska stigla Srbiju, Makedonija u proseku ima veće plate nego naša zemlja, a prosek u Crnoj Gori je za više od 40 odsto veći nego u našoj zemlji.

"Zahvaljujući tome, Srbija postaje zemlja koja je počela da privlači investicije", kazao je on i skrenuo pažnju da se dolazak stranih investitora ne može podstaći samo niskim platama", rekao je Nikolić.

Kada je reč o najavljenom paketu jednokratne pomoći od po 5.000 dinara za oko milion penzionera sa najnižim primanjima, Nikolić je istakao da to povećanje, sa aspekta makroekonomske stabilnosti, svakako neće ugroziti planirani okvir ciljane inflacije, zato što to povećava tražnju samo u jednom mesecu za pet odsto.

"S druge strane, jako je dobro što se nastavljaju fiskalni podsticaji i praktično negde oko dve trećine para, koje će biti obezbeđene boljom popunom budžeta nego što je to bilo negde u aprilu, smatramo da će biti važan podsticaj privredi", kazao je on.

Prema njegovoj oceni, subvencionisani krediti su ključ održanja i blagog rasta privredne aktivnosti u ovoj godini i biće nastavljeni i krajem ove godine.

Zdravković: Subvencije za nova radna mesta

Ekonomista Miroslav Zdravković je ukazao da bi, možda, trebalo razmisliti o subvencijama za otvaranje novih radnih mesta u izvozno orjentisanoj proizvodnji, što bi mnogo značilo u situaciji kada nam ukupna zaposlenost u zemlji pada, a ne ići odmah na direktno povećanje zarada.

"Naime, nama je standard svima ugrožen, ali je mnogo ugroženiji onima koji su zaposleni u privatnom sektoru i onima koji ostaju bez posla, u odnosu na ono šta se događa u javnom sektoru, gde zaposleni i penzioneri imaju najsigurniji prihod u toku godine", kazao je Zdravković.

Komentarišući postignuti dogovor da se ove jeseni uplati jednokratna pomoć od po 5.000 dinara za milion penzionera, Zdravković je rekao da je to dobra mera.

Jer, kako kaže, bolje je izdvojiti jednokratnu socijalnu pomoć stanovništvu pošto će se to direktno odraziti kroz povećani promet u trgovini, ili u smanjivanju zaduženja u bankama, ili smanjenju dugova po osnovu dugova za struju, Infostan i slično.

Petrović: Ne povećavati mimo dogovora s MMF

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović, procenio je u današnjoj izjavi Tanjugu, da bi rast plata i penzija u 2011. godini trebalo da bude oko sedam odsto.

On je, istovremeno, upozorio na opasnost od različitih vidova pritisaka da se plate i penzije povećaju iznad nivoa koji je dogovoren sa MMF-om. Ukoliko se Srbija bude pridržavala dogovora s MMF-om za celu 2011. i 2012. godinu o kontroli rasta penzija i zarada u javnom sektoru, onda to ne bi trebalo da ima uticaj na inflaciju i makroekonomsku stabilnost uopšte, rekao je Petrović povodom postignutog dogovora vlade i Fonda da se plate i penzije odmrznu od 1. januara 2011.

"A dogovor je da se plate tokom cele 2011. godine povećaju za iznos inflacije, plus polovina rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Gruba procena bi bila da bi plate i penzije tokom cele 2011. mogle da porastu za oko sedam odsto", naveo je Petrović.

Prema njegovoj oceni, to će značiti da će Srbija i u 2011. godini još imati relativno visok deficit budžeta od četiri odsto BDP-a, iako će on biti značajno smanjen u odnosu na očekivanih 4,8 odsto BDP-a u ovoj godini.

Petrović smatra da bi smanjenje deficita budžeta do 2015. godine na jedan odsto BDP-a trebalo da bude samo jedna tačka u srednjoročnom planu i u tom slučaju bi povećanje javne potrošnje bilo održivo.

"Dakle, glavnu opasnost koju ja vidim u 2011. godini je da se vrši pritisak da se povećaju plate i penzije iznad nivoa koji je dogovoren sa MMF-om", upozorio je Petrović.

Odgovarajući na pitanje da li država treba postepeno da smanjuje podsticaje za oporavak privrede, Petrović je podsetio da je to bila privremena mera za ublažavanje negativnih efekata svetske krize, tako da bi, kako privreda bude rasla, već iduće godine trebalo te subvencije da se smanje.

Prema njegovoj oceni, to je nužno zlo i kada država deli novac, "uvek je tu značajan deo neefikasnosti, lobiranja i preraspodele", a tu postoji prostor za ostvarivanje ušteda u potrošnji.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...