Izvor: B92, Tanjug, 24.Feb.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti: Opravdani zahtevi MMF-a
Tanjug -- Domaći ekonomski analitičari kažu da su opravdani zahtevi MMF-a da se smanji javna potrošnja, odnosno da se zamrzu plate i penzije do aprila 2011. godine.
Glavni i odgovorni urednik svih izdanja Ekonomista Milan Ćulibrk kaže da je dobra vest to što je Srbija uspešno prošla treću reviziju stend-baj aranžmana, što će joj omogućiti da u aprilu povuče dodatnih 350 miliona evra po osnovu stend-baj aranžmana iz maja prošle godine.
Ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << brine, prema njegovoj oceni, to su tri velika ključna pitanja o kojima nije postignuta saglasnost tokom ove runde pregovora.
"Prvo se odnosi na obećanje Vlade Srbije da će broj zaposlenih u javnoj upravi smanjiti za deset odsto. Taj posao je trebalo da bude gotov do kraja ovog meseca, ali je on, u dogovoru sa MMF-om, odložen do kraja aprila. To će svakako biti jedna od ključnih tema naredne runde pregovora, u maju mesecu", smatra Ćulibrk.
Drugo ključno pitanje je način na koji će se uskladjivati penzije posle odmrzavanja, nakon aprila 2011. godine, jer svedoci smo činjenice da tu ne postoji uopšte saglasnost, ukazao je on.
"Vlada je predložila da se penzije uskladjuju sa rastom zarada u javnom sektoru. Čini mi se da u ovom trenutku MMF nije sklon takvoj opciji, pogotovo što oni javno izražavaju bojazan kako će se kretati plate u javnom sektoru u predizbornoj godini, što bi značilo da ukoliko plate se otrgnu kontroli, onda bi izazvalo i enorman rast penzija", kazao je on.
Ćulibrk je podsetio da treće pitanje, o kome takodje nije postignuta saglasnost u ovoj fazi, jeste najave pojedinih ministara da će se tražiti da se odmrznu plate i penzije već u ovo godini, što prema njegovoj oceni, takodje ostavlja utisak da u MMF-u ne postoji raspoloženje i spremnost da se na to pristane.
Ekonomista Mlađen Kovačević ocenio je kao jako dobro to što su Vlada Srbije i Misija MMF-a postigli dogovor o završetku treće revizije stend baj aranžmana, što će Srbiji omogućiti da povuče treću tranšu kredita od 350 miliona evra namenjenih podršci deviznim rezervama zemlje.
"To na prvi pogledi izgleda jako dobro. Bilo bi loše da nam ne odobre ta sredstva," izjavio je Kovačević i upozorio da ne bi bilo dobro da taj novac potrošimo na deviznom tržištu za sprečavanje velikih fluktuacija deviznog kursa.
On je ocenio da je Srbija bespotrebno postala "narkomanski" zavisna od priliva stranog kapitala i dodao da je priliv kapitala od MMF-a neka vrsta "dopinga" koji će malo da olakša situaciju, pošto trenutno nije racionalno da prodajemo preduzeća strancima, jer je njihova cena niska, zbog svetske ekonomske krize.
"Međutim, uzimati nove kredite, pa to 'skrckati' na deviznom tržištu, i to najveći deo tih para ode u džepove tajkuna i neto uvoznika, koji su se obogatili zadnjih devet godina ili da potrošimo to kroz budžet, to nije moralno, jer taj dug prenosimo na buduće generacije," rekao je Kovačević.
On je napomenuo da je bitno da novac od MMF-a ide u devizne rezerve i da ne može da se troši za neke druge svrhe i izrazio bojazan da je Narodna banka Srbije pod velikim pritiskom uvoznika i političara da nastavi intervencije na deviznom tržištu, podsetivši da je NBS za tu svrhu već potrošila 371 milion evra za manje od dva meseca.
Kovačević je rekao da se valutni kurs ne može tako odbraniti i da nam preti opasnost, ako NBS nastavi svim sredstvima da troši devize u tu svhu, da budemo prinudjeni da izvršimo naglu devalvaciju, što je, prema njegovom mišljenju, mnogo gore rešenje, nego da postepeno pustimo da valutni kurs dodje na realan nivo.
On je ocenio i da je neminovno zamrzavanje plata i penzija do aprila 2011. godine, jer Srbija godinama znatno više troši nego što proizvodi, ističući da je sada došlo vreme da se to promeni.
Član radne grupe za reformu sistema penzijsko-invalidskog osiguranja Stevan Vrebalov kaže da je s MMF-om postignut "najbolji mogući dogovor u ovom trenutku".
Vrebalov koji je ispred Unije poslodavaca Srbije imenovan u pomenutoj radnoj grupi, najavio je da sada tek predstoji "jedna ozbiljna rekonstrukcija penzionog fonda", njegova kapitalizacija i stavljanje u pravi odnos realnosti izmedju onoga što se isplaćuje i onoga što se stvara.
"Ako budemo imali u aprilu ili maju naredne godine pozitivna kretanja, ne postoji nijedan razlog da se ta pozitivna kretanja ne odraze i na kretanje penzija i na njihovu visinu. Znači, ako BDP bude omogućio povećanje plata, ako bi iz toga koje se povećavaju, i uplatom doprinosa, omogućila i stvorila se neka veća masa, mi to podržavamo", kazao je Vrebalov.
On je podsetio da UPS ima veliki interes da se ta oblast uredi na pravi način i da se iz rada, iz preduzetništva, može obezbediti dovoljno novca, pre svega onaj novac koji je već zaradjen od prethodnih generacija.
"Potpuno su opravdani zahtevi MMF-a da uspostavimo neke odnose izmedju potrošnje i onoga što se u državi stvara. Posebno je 'trn' u oku potrošnja za penzije", ocenio je Vrebalov i naglasio i da nema razvoja koji se zasniva na zamrzavanju plata i penzija.
"Da li znate da kada bi se naplatili pravi doprinosi i porezi od onih koji ih nisu plaćali, to nisu poslodavci, to su bili špekulanti, da bi mi onda imali rast BDP, a ne njegovo opadanje", rekao je on.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da, ukoliko ne bi bio postignut sporazum s MMF-om, Srbija bi imala velike probleme sa kursom dinara, sa svim važnim parametrima, kada su u pitanju plate i penzije.
Šoškić: Finansije pod kontrolu
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Dejan Šoškić kaže da je vlada očigledno otpočela aktivnosti koje vode smanjivanju rashoda u javnom sektoru
On dodaje da je to najvažnije, napominjući da se javne finansije moraju staviti pod budnu kontrolu, a štednja se mora uspostaviti u svim domenima javnog sektora.
"Oko ovoga mislim da nema spora sa MMF-om i mislim da njihova delegacija razume da ovako ozbiljan i zahtevan posao u uslovima recesije nije jednostavno i u kratkom roku sprovesti u delu. Vazno je, medutim, pokazati ozbiljnost i istrajnost u ovim namerama", rekao je Šoškić.
On smatra da opredeljenje Srbije mora da bude da iz recesije izlazimo podsticući direktne investicije u izvozni sektor i infrastrukturu i da glavna tražnja koja će nas uvesti u više stope privrednog rasta mora doci iz inostranstva, odnosno, kroz izvoz.
"Uz racionalizaciju javnog sektora, upravo ostvarenje tog cilja treba da bude zadatak broj jedan pred nasom Vladom u narednom periodu", naglasio je on i ocenio da će konačna ocena MMF-a, o uspešnosti treće revizije stend baj aranžmana, za nasu zemlju piti pozitivna.
"Ne smemo izgubiti iz vida da je osnovni interes MMF-a da pomogne našoj zemlji da obezbedi platnobilansnu ravnotežu i makroekonomsku stabilnost. Oba cilja se na srednji i dugi rok mogu obezbediti samo uz racionalizaciju javnog sektora i rast izvoza iz naše zemlje", istakao je član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.
Praktično svi naši osnovni makroekonomski debalansi i problemi rešavaju se višim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda, ali njegovog kvalitetnog dela koji je izvozno orijentisan, a to su industrija i poljoprivreda, objasnio je Šoškić, koji je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
"U ovom kontekstu, mora se obezbediti zaustavljanje rasta penzija i plata i smanjivanje drugih rashoda u javnom sektoru, kako bismo obezbedili relativnu ravnotežu budžetskih prihoda i rashoda i otklonili pritisak koji prekomerna javna potrošnja čini na inflaciju i trgovinski deficit", naglasio je Šoškić.
Dosadašnja ekonomska politika, koja se bazirala na dominantnom razvoju uslužnog sektora, realnoj apresijaciji dinara i prilivu stranog kapitala, mora biti zamenjen novom ekonomskom politikom, a nju treba da čini racionalizacija javne potrosnje na svim nivoima, podsticanje investicija i izvoza, kao i monetarna politika koja ne vodi realnoj apresijaciji dinara, istakao je Šoškić.
Ekonomisti: Smanjenje javne potrošnje opravdan zahtev MMF-a
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Feb.2010
BEOGRAD - Domaći ekonomski analitičari su u izjavama Tanjugu pozitivno ocenili postignut dogovor s MMF-om, koji će doprineti stabilnijem kursu dinara i ukazali da su opravdani zahtevi MMF-a da se smanji javna potrošnja, odnosno da se zamrznu plate i penzije do aprila 2011. godine i da se promeni...
