Izvor: RTS, 30.Maj.2013, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija destrukcije - destrukcija ekonomije
Smanjivanje plata i penzija samo zaposlenih u administraciji nije dovoljno, rekao je u emisiji "Oko ekonomije" prvi čovek Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Zamrzavanje plata i penzija samo je početno rešenje koje moraju da prate i druge bolne reforme, ocenjuju gosti emisije.
Zamrzavanje plata i penzija jedino je rešenje za rupu u budžetu, ocenjuju gosti emisiji Oko ekonomije i dodaju da ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << politika mora drastično da se promeni.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je, komentarišući predlog ministra finansija Mlađana Dinkića da se smanje samo plate u administarciji, ocenio da ta mera nije dovoljna da se zapuši rupa u budžetu.
"Ako se svede mera samo na smanjivanje plata u državnoj administraciji, a da ostale plate i penzije rastu, da se indeksiraju prema inflaciji kako je to zakonom predviđeno, to je prosto neodrživo", smatra Petrović. Ponavlja da je zamrzavanje plata i penzija najbolje rešenje.
"Prva opcija je da bude kontrolisan rast plata i penzija sigurno ispod rasta infalcije. Sada treba videti kako će se ova godina završiti, tendencije su jako loše, i onda praviti projekcije na osnovu toga. Ono što je već sada jasno je da plate u 2014. i penzije moraju da rastu značajno ispod nivoa infalcije, ako uopšte rastu", kaže Petrović.
"Ako bi se u 2014. pored zamrzavanja plata i penzija još sprovele i druge bolne reforme, stvorio bi se temelj da se u 2015. deficit svede na 2,5 odsto BDP-a i da do kraja te godine uđemo u neke mirnije vode", ocenjuje Petrović.
Prvi čovek Fiskalnog saveta kaže da bi, prema gruboj računici, zamrzavanje plata i penzija u 2014. godini rešilo tek pola problema u 2014. i pola problema u 2015. godini i dodaje da još treba naći 1,2 odsto drugih ušteda. Te uštede Petrović vidi u javnim preduzećima kao što su Galenika, JAT, Srbijagas, Železara, GSP Beograd. "Odatle samo cure pare. Ta preduzeća treba restrukturirati i otpustiti višak zaposlenih i napraviti ih komercijalnim", navodi Petrović.
Sledeći blok su, kako navodi, penzione reforme, odnosno uvesti penale za prevremeno penzionisanje, uvesti starosnu dobr za penzionisanje žena, čak možda i ukupnu starosnu dob. Sledeća je otpuštanje u javnom sektoru.
Pavle Petrović naglašava da je sada trenutak da se napravi plan za sledeće tri godine. "Možda ćemo do jeseni saznati da ne možemo da se zadužimo i da će kurs da ode u nebo, pa će onda malo drugačije da se gleda na te stvari", navodi Petrović.
"Nespremni za nepopularne mere"
Ekonomski analitičar Saša Radulović kaže da je potrebno povući neke izuzteno nepopularne mere, ali ne postoji spremnost da se to uradi.
"Moramo značajno smanjiti rashode, mi smo na putu bankrota, u državnoj kasi ima para za plate i penzije, međutim, šta posle toga. Potrebne su neke bolne promene, bojim se da je trenutak za te promene bio na početku nove vlade, a mi nikad ne propustimo priliku da propustimo priliku, pa smo i tu priliku propustili. Nismo napravili neophodne promene, sad smo devet meseci kasnije u još većem problemu. I sad gledamo kako da taj požar ugasimo, ali bez bolnih promena to je nemoguće", navodi Saša Radulović.
Radulović kaže da smo pogrešili u proceni u rebalansu za 2012. godinu u planu za 2013. godinu. Kaže i da privatni sektor umire, jer su plate tamo daleko niže nego u javnom sektoru. "Mora da se smanji smanjenje nameta na rad, to će smanjiti sivu ekonomju i povećati profit ka proizvodnim delatnostima. Kad samo podignete PDV, a ne smanjite namet na rad, pada vam prihod", ističe Radulović.
Saša Radulović kaže da su izbori manja šteta od nastavka kursa na kojem smo sada. "Vodimo promašenu ekonomsku politiku poslednjih 12 godina, to mora da prestane", kaže Radulović.
Glavni i odgovorni urednik magazina NIN Milan Ćulibrk kaže da je greška napravljena u nekoliko koraka, ali osnovna je u tome što mi budžet pravimo na osnovu toga koliko nam novca treba, a ne koliko možemo da naplatimo poreza i drugih prihoda. "I kad se sve sabere onda gledamo koliki nam bruto domaći proizvod treba, da bismo te potrebe zadovoljili. Tako ne može", naglašava Ćulibrk.
"Mi smo sada došli u sutuaciju da je potpuno jasno da je ''car go". Problem je što je ovo prva godina u kojoj je deficit bio veći nego u prethodnoj izbornoj godini. To se nikada u istoriji javnih finansija nije desilo", kaže glavani i odgovorni urednik NIN-a i dodaje da zamrzavanje plata i penzija nema alternativu.
"Ja moram da podsetim da smo u septembru 2008. godine imali jednokratnu povišicu penzije od 10 odsto. U tom momentu penzije su bilo prosečno veće od 250 evra. Mi sada imamo penzije u proseku 210 evra, znači penzioneri su izgubili 40 evra realno. Hoćemo li opet da imamo rast penzija, a da nam evro ode na 120 ili 130. Ako mi ni iz čega hoćemo da stvorimo nešto to na kraju mora da se prevali na kurs i na inflaciju, ističe Ćulibrk, dodajući da smo prošle godine imali najveću infalciju u Evropi od 12,8 odsto.
Ipak, ističe da odgovor na pitanje da li će biti zamrzavanja penzija zavisi od toga da li će ove godine biti prevremenih izbora ili ne. U slučaju izbora na jesen deficit bi mogao da eksplodira do nivoa od preko 10 odsto BDP-a, smatra Đulibrk.
