Izvor: Blic, 20.Feb.2008, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džeparac za penziju
Doprinose za dopunsko penzijsko osiguranje u Srbiji uplaćuju najčešće sredovečni ljudi, četrdesetih godina čija je plata oko prosečne ili nešto iznad proseka. Za dodatnu penziju obično izdvajaju oko 25 evra mesečno. Ovako u najkraćem izgleda portret prosečnog klijenta koji ne želi da se osloni samo na državnu penziju, već i na ovaj način misli na budućnost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Oni zaposleni sa manjim prihodima rado bi se uključili, ali nemaju novca, dok pravi bogataši računaju da će uvek imati i radije se opredeljuju za druga ulaganja, recimo kupovinu nekretnina nego štednju za penziju.
Podaci velikih penzijskih fondova pokazuju da se na samostalnu uplatu češće odlučuju muškarci nego žene, što se objašnjava činjenicama da i inače imamo više zaposlenih muškaraca nego žena, kao i da žene i kada rade zarađuju manje od svojih muških kolega.
Većina se opredeljuje za mesečno plaćanje, mada se, ali zaista retko, događa da poneko jednokratno uplati i po milion dinara. Ne postoji donja starosna granica kada se može postati članom fonda.
- Može se plaćati i za tek rođenu bebu. Doduše takvih uplata nemamo, ali imamo 50 članova mlađih od 20 godina, kojima stariji uplaćuju doprinose za penziju - kaže za „Blic" Ana Stanković, direktor marketinga „Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda".
Jedna baka svom unučetu koje još nema ni 15 godina već uplaćuje doprinose u ovaj fond.
U fondovima navode da se povećava broj ljudi koji sami uplaćuju, a smanjuje starosna granica od koje članstvo počinje što se tumači kao dobar znak i potvrda da ovo osiguranje i kod nas pušta korenje.
Kod nas se, iako ogromnu većinu uplata u ove fondove čine uplate od strane poslodavaca, još uvek srećnicima mogu smatrati radnici koje firme časte na ovaj način. Teško ih je klasifikovati po delatnostima i veličini. Među njima ima i domaćih i stranih, malih privatnih firmi i srednjih preduzeća, zatim javnih, počev od gradskih komunalnih pa do onih najvećih - NIS i PTT, sportskih klubova, finansijskih institucija poput Narodne banke Srbije, Beogradske berze...
Nataša Marjanović, direktor i portfolio menadžer „Delta Đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda", za „Blic" kaže da od ukupnog broja firmi koje u ovaj fond uplaćuju doprinose za svoje radnike 65 odsto čine privatne, a 35 odsto državne kompanije.
Veće uplate u javnim preduzećima
Kod kolektivnog članstva u fondovima uplaćuje se za sve zaposlene, osim ako se neko od radnika sam izjasni da ne želi, za šta je verovatnoća mala. To, međutim, ne znači da se svima uplaćuje isto. Tamo gde su sindikati jaki i izbore se za jednakost, a tako je po pravilu u javnim preduzećima, uplaćuje se svima jednako. Međutim u preduzećima sa slabim sindikatima ili gde radnici uopšte i nisu sindikalno organizovani (takva situacija je najčešća u privatnim firmama) pravi se razlika u visini uplata. Zaposlenima na srednjim pozicijama i top menadžmentu uplaćuje se više nego običnim radnicima.
