Izvor: Politika, 06.Avg.2015, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva aduta Srbije za MMF
Uvođenje akcize na struju i korigovanje procene ekonomskog rasta olakšaće budžetsku poziciju ministra finansija Vujovića
Premijer Aleksandar Vučić spremio je dva keca iz rukava koja će izvući na pregovarački sto u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), oko 20. avgusta, kako bi ih ubedio da pristanu na najavljeno povećanje plata i penzija.
Prvi je povećanje procene očekivanog privrednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rasta sa nula na 0,5 odsto, a drugi uvođenje akcize na struju koja je stupila na snagu 1. avgusta, a koja će u budžet doneti oko 17 milijardi dinara.
Kakve veze ima očekivana stopa privrednog rasta sa najavljenim povećanjem plata i penzija? Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja sve što građani i privreda stvore za godinu dana, a prevedeno u pare rast od 0,5 odsto iznosi oko 150 miliona evra. Minus u državnoj kasi MMF gleda kao udeo u BDP-u, pa će za 150 miliona evra veći BDP stvoriti veći fiskalni prostor. Tanjug je juče objavio da će MMF povećati stopu rasta za Srbiju sa nula na 0,5 odsto. Prilikom prethodne posete Misija je korigovala procenu rasta BDP-a sa minus 0,5 na nula odsto. Ukoliko krajem avgusta Fond zaista još jednom koriguje svoju prognozu, biće to treća korekcija u 2015. Prvobitno su analitičari ove međunarodne finansijske institucije očekivali da će privredna aktivnost ove godine biti u padu od jedan odsto.
Još jedna okolnost će ministru finansija Dušanu Vujoviću umnogome olakšati budžetsku poziciju. Državnu kasu za ovu godinu on je skrojio na proceni da će privredna aktivnost biti u padu od 0,5 odsto. Ukoliko ove godine zaista bude ostvaren rast od 0,5 procenata, za Vujovića će fiskalni prostor biti komotniji za 300 miliona evra.
Takođe, uvođenjem akcize na struju godišnje budžet će prihodovati oko 17 milijardi dinara godišnje. S obzirom na to da povećanje plata i penzija za samo jedan odsto ukupne rashode povećava za oko osam milijardi dinara, taj iznos biće dovoljan da se lična primanja građana i penzionera uvećaju za oko dva odsto. Ministar Vujović je, već pre izvesnog vremena pravdajući uvođenje akcize na struju pred poslanicima, istakao kako će glavni rezultat ove mere biti povećanje prihoda u budžetu. Građani i penzioneri kojima su lična primanja smanjena na neki način moraju biti nagrađeni za svoju žrtvu. „Posle prilagođavanja koje smo imali od oktobra prošle godine, to znači da će građani dobiti nagradu za svoju žrtvu”, rekao je tada Vujović.
Hipotetički gledano, veći BDP za 0,5 odsto mogao bi plate i penzije da poveća za dodatna dva odsto, pa se u ukupnom zbiru dolazi do povišice od četiri procentna poena, o kojima se već pisalo. Računice pokazuju da bi takva povišica trajno povećala rashode za oko 30 milijardi dinara.
Istina, na kraju jula zabeležen je i suficit u budžetu od 2,2 milijarde dinara. Tome je najviše doprineo veći prohod od PDV-a (39,6 milijardi dinara) i visok prihod od akciza (27,7 odsto). Nije poznato šta je poguralo rast akciza, ali kada je o PDV-u reč, ključ je u poreskom kalendaru, jer se ovaj porez naplaćuje kvartalno. Inače, i ranijih godina u toku letnjih meseci Srbija je imala suficit u državnoj kasi. I za vreme Mirka Cvetkovića, ali i lane, kada je Dušan Vujović preuzeo dužnost od Lazara Krstića. Međutim, daleko od toga da će 2,2 milijarde dinara julskog suficita biti dovoljno da se plate i penzije povećaju. Kad bi samo taj višak u kasi bio iskorišćen za povećanje ličnih primanja građana i penzionera, povećanje bi iznosilo svega 0,25 odsto. Kako su ranije isticali i premijer Vučić i ministar Vujović, u prvih šest meseci deficit je za oko 60 milijardi manji od plana koji je dogovoren sa Fondom. Pitanje koje postavlja Fiskalni savet jeste koji deo tih ušteda ima trajni karakter. Neisplaćene otpremnine i kapitalni izdaci koji se ne realizuju pojaviće se kao trošak već sledeće godine.
Takođe, iz Fiskalnog saveta nekoliko puta su upozorili da nije vreme za povećanje plata i penzija. Njihove računice pokazuju da bi minus u državnoj kasi trebalo da se smanji na jedan odsto BDP da bi udeo javnog duga u nacionalnom kolaču počeo da se smanjuje. Takođe, čak i ako minus u srpskoj kasi na kraju ove godine bude oko tri odsto (što je dozvoljeno po Mastrihtskim kriterijumima), to ne znači ništa drugo do deficitarno finansiranje i da će država i dalje morati da se zajmi. U tom slučaju oko milijardu evra, a nama, valjda, cilj mora da bude svođenje javne potrošnje u okvire raspoloživog dohotka.
