Izvor: Politika, 25.Nov.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država daje koliko može

Prosečna penzija, posle nedavnog povećanja od 14,13 odsto, u prosečnoj zaradi učestvuje sa 60 odsto, a u Hrvatskoj 40, Češkoj 44 i Rusiji 35 odsto

Da li penzioneri u Srbiji bolje prolaze od svojih ispisnika u drugim tranzicionim zemljama i da li je i koliko država darežljiva prema najstarijima? Ako se uzme u obzir da prosečna penzija, posle nedavnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povećanja od 14,13 odsto, u prosečnoj zaradi učestvuje sa 60 procenata, a u Hrvatskoj 40, Češkoj 44, Rusiji 35, proizlazi da su srpski penzioneri po primanjima rame uz rame sa kolegama iz deset zemalja – novijih članica Evropske unije.

Da li je, međutim, baš tako?

Nevolja srpskih penzionera jeste u tome što prosečna penzija, koja učestvuje sa 60 odsto u prosečnoj plati od oko 34.000 dinara, nije dovoljna da se pristojno živi.

U predizbornoj kampanji, ali i posle konstituisanja vlade, postojala je politička volja da se učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi sa manje od 60 poveća na 65, pa i 70 odsto, što je u startu bilo teško ostvarljivo.

Računice su i pre svetske ekonomske krize govorile da država u skorijoj budućnosti, sa dosadašnjim rastom bruto domaćeg proizvoda, ne može biti darežljiva prema penzionerima.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Mirka Cvetkovića, kaže za „Politiku” da je i pored osetnog pada uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i pre početka svetske krize država uspevala da prosečne penzije održava na nivou od 60 odsto prosečne zarade.

– Postoje dva načina na koja država može više da izdvoji za penzionere. Da stvori više i penzionerima da više ili da uzima više, pa to podeli najstarijima, umesto da uloži u proizvodnju, uveća prihod iz koga će povećavati penzije – objašnjava Bajec. – Cilj vlade nije da penzije budu socijalna kategorija i one to ne smeju biti. Penzioneri se mogu nadati boljitku tek kada bar dva ili tri zaposlena ponovo budu izdržavala jednog penzionera. Kada će to biti, Bajec ne može da kaže, ali je bitno da se privredni ambijent kreće u tom pravcu da se to uskoro dogodi. Sada jedan zaposleni „izdržava” 1,6 penzionera, a to je na duge staze neodrživo.

Reforma penzijskog sistema je neophodna i otuda stalni apeli na zaposlene da počnu da uplaćuju i dobrovoljno penzijsko osiguranje, pored izdvajanja u državni fond.

– Prioritet je da se dugoročno napravi takav sistem koji će u najvećoj meri rasteretiti budžet od izdvajanja za penzije i dovesti Fond PIO u situaciju da to bude jedina kasa iz koje će se penzije ubuduće isplaćivati – naglašava Bajec. – Za to je, međutim, neophodno i sivu ekonomiju prevesti u legalne tokove.

Povećanje stope doprinosa, koja sada iznosi 22 odsto i najniža je u Evropi, ne bi bilo mudro rešenje, smatra Bajec. Jer, ako je i važeća stopa doprinosa za njih veliko opterećenje, kako bi je tek plaćali ako bi stopa bila povećana na 25 ili 30 procenata?

Prosek penzija u Srbiji „kvare” i primanja korisnika porodičnih penzija, kao i oni koji su u invalidsku penziju otišli sa desetak godina staža. Iako je pun penzioni staž za žene 35, a za muškarce 40 godina, statistika kazuje da su žene prosečno odradile 31 godinu, a njihove kolege 36 godina radnog staža.

U svetu se penzije, međutim, mere u odnosu na poslednju platu koja je prethodila penzionisanju. Oni koji se sada penzionišu dobiće prvu penziju u visini 70 odsto poslednje zarade, što je, po mišljenju većine stručnjaka, zadovoljavajuće. Radnik koji se penzioniše sa 40 godina radnog staža, tokom koga je imao zaradu u visini proseka, s prvom penzijom može da očekuje 72,3 odsto poslednje plate, potvrđuju u Fondu PIO.

Da je, međutim, udovoljeno zahtevu PUPS-a da penzije u zaradama učestvuju sa 65 i 70 odsto, onda bi penzionisani u 2009. s prvim čekom primili 80,3 odsto poslednje plate, a oni koji bi u mirovinu otišli 2010. godine primili bi 92,5 odsto poslednje zarade.

Ako bi se okolnosti zbog kojih su penzije zamrznute u narednih 15 meseci promenile, i one naredne godine usklađivale samo s rastom troškova života, oni koji bi se penzionisali tokom 2009. godine s prvim čekom bi dobili 70,2 odsto poslednje zarade.

Jasna Petrović

[objavljeno: 25/11/2008]

Nastavak na Politika...