Izvor: S media, 07.Sep.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor sa MMF-om: Do penzije nikad teže!
U saradnji sa MMF-om Vlada priprema novi zakon koji će regulisati odlaske u penziju, glavna novina je da će starosna granica za žene biti pomerena na 65 godina
Vlada Srbije na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda priprema reformu penzionog sistema, koji bi u Skupštinu na usvajanje trebalo da dođe u decembru! Uslovi za odlazak u penziju biće mnogo stroži nego do sada, starosna granica za žene biće pomerena sa 59 na 65 godina, a teže će se odlaziti i u prevremenu i invalidsku >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << penziju.
Nacrt reforme još uvek nije završen, na njemu radi Radna grupa potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića.
Prema njegovim rečima, eksperti će preispitati kriterijume za odlazak u starosnu i invalidsku penziju, uslove za porodičnu, dužinu staža i godine života za penzionisanje, kao i visine penzija i način na koji se ostvaruje invalidska penzija u raznim slučajevima.
- Do kraja oktobra MMF-u će biti predstavljeni koraci preduzeti u tom pravcu, a usvajanje novog zakona o penzionom osiguranju očekuje se početkom naredne godine - izjavio je Krkobabić.
Po tom nacrtu, žene će u penziju umesto sa dosadašnjih 59 odlaziti sa 65 godina života, čime će biti izjednačene s muškarcima. Uslovi za prevremenu penziju biće stroži, one će biti niže nego do sada, pa se više neće događati da osoba koja je sposobna i nema ispunjen starosni uslov ode pre vremena u penziju. Novine će biti uvedene i kod invalidskih, ali i porodičnih penzija, kod kojih će se postepeno povećavati starosna granica.
Krkobabić kaže da bi se po tom nacrtu u penziju odlazilo sa tri ispunjena kriterijuma.
Tri segmenta reforme
Reforma penzionog sistema, prema rečima Jovana Krkobabića, sastoji se od još dva segmenta. Naime, pored preispitivanja penzionog sistema, radiće se i na kadrovskom osposobljavanju Fonda PIO za obavljanje složenih poslova i na uspostavljanju rada Centralnog registra o broju osiguranika. Cilj Centralnog registra su precizni podaci o poslodavcima koji uplaćuju doprinose i broju radnika od kojih se ti doprinosi izdvajaju. Zakon o Centralnom registru trebalo bi da bude usvojen do kraja ove, a da funkcioniše početkom naredne godine.
- To su godine života, godine staža i uplaćivan doprinos - naveo je Krkobabić.
Predsednik Udruženja penzionera UGS „Nezavisnost" Petar Mitrović smatra da reforma neće biti povoljna za penzionere.
- Međunarodna organizacija rada, koja se uključila još u junu u reformu penzionog sistema, pokušava da nas uputi kako da taj zakon bude tolerantan, da ne bi bilo protesta i gubitaka. Ta reforma, kakva god bude bila, ne liči mi da će biti mnogo povoljna za penzionere. EU nam je preporučila da budemo ujednačeni sa svim ostalim državama. Primera radi, u Engleskoj i Italiji i žene i muškarci rade do 65 godina. Ali, to su, kao što rekoh, samo preporuke. Zato mi, kao država, treba da budemo oprezni, da ta reforma na neki način ima lokalni karakter, jer svaka država ima svoje specifičnosti. Znam za plan i predlog da se žene izjednače sa muškarcima, međutim, nisam baš siguran da će se to dogoditi u Srbiji - kaže Mitrović.
Trenutno u Srbiji ima 1.590.000 penzionera. Od toga broja, prema podacima Fonda PIO, 878.000 je starosnih, 360.000 invalidskih i 352.000 porodičnih penzionera. Muškarci u proseku u starosnu penziju umesto sa 65 odlaze sa 60, a žene umesto sa 59 sa 57 godina života. To znači da država plaća penzije tri godine duže nego što bi trebalo. S obzirom na to da se za penzije mesečno izdvaja 27 milijardi dinara, uz najavljene promene država bi godišnje mogla da uštedi 324 milijarde dinara.
fakti
n U Srbiji je 55 odsto penzionera u starosnoj penziji, a 22,6 odsto u invalidskoj i toliko u porodičnoj
n Prosečna starost građana u momentu penzionisanja u Srbiji iznosi manje od 57 godina, dok je ta brojka u Nemačkoj 62,5 godine
n Žene idu u starosnu penziju u proseku sa 31 godinom radnog staža i 57 godina života, a muškarci sa 37 godina staža i 60 godina života
n Najniža starosna i invalidska penzija u Srbiji iznosi 11.088,23, a poljoprivredna 8.384,51 dinar
n Najviša penzija iznosi 102.766,70 dinara
