Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine još 30.000 novih penzionera
Za isplatu novopridošlih treba obezbediti dodatnih 8,2 milijarde dinara. – Redovnom naplatom doprinosa izdaci iz budžeta za penzije sa 46 odsto mogu da se osetno smanje
Kontrola naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje prilikom isplate zarada nužna je i nema vremena za njeno odlaganje, a s obzirom na to da je već poznat način kontrole, koji je nekada primenjivala Služba društvenog knjigovodstva, ubeđena sam da se vrlo brzo može uspostaviti efikasna kontrola, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže u razgovoru za „Politiku” Dragana Kalinović, direktor republičkog penzijskog fonda.
Da li je tačno da će Fonda PIO bankrotirati kako se spekuliše u medijima?
Fond je finansijski stabilan. Penzije će se isplaćivati i dalje uhodanom dinamikom. Odgovorno tvrdim da nema razloga za uznemirenost. Sredstva za isplatu penzija redovno se obezbeđuju iz izvornih prihoda i budžetskih dotacija. Konačno, država je garant isplate penzija.
Kako da rasteretimo budžet koji pokriva 46 odsto izdataka Fonda?
Osnovni izvorni prihodi fonda su doprinosi. Samo realnim povećanjem naplate smanjiće se učešće budžetskih dotacija. Preduslov za to je povećanje stope zaposlenih, ali i smanjenje sivih i crnih kanala poslovanja. Ukupno transferisana sredstva trebalo bi razdvojiti na ona kojima se obezbeđuju sredstva za isplate penzija ostvarenih pod povoljnijim uslovima i posebnim propisima za određene grupe korisnika, kao i finansiranje razlike između najnižih penzija. Taj izdatak za 2011. planiran je u iznosu 30,78 milijardi dinara. Drugi deo transfera odnosi se na sredstva iz budžeta kao garanta isplate penzija – dotacija za nedostajuća sredstva, koja su za 2011. planirana u iznosu od 207,3 milijarde dinara. Od toga bi trebalo oduzeti iznos sredstava koja predstavljaju socijalna davanja i doprinose za zdravstvenu zaštitu, za šta je planirano 67,1 milijardu dinara. Kada se tako analizira dotacija države, proizlazi da bi učešće države za isplatu penzija u 2011. godini bilo smanjeno sa 41,3 na 33 odsto, odnosno nominalno sa 207,3 na 143,6 milijardi dinara.
Kako ocenjujete predlog Poreske uprave da banke ubuduće budu ono što je nekada bio SDK i da one kontrolišu naplatu doprinosa?
Smatram da je kontrola naplate doprinosa prilikom isplate zarada nužna i da nema prostora za odlaganje, a s obzirom na to da je već poznat način kontrole koji je nekada primenjivao SDK, ubeđena sam da se vrlo brzo može uspostaviti efikasna kontrola. Odgovor na pitanje – ko će kontrolisati uplate ne sme da zaustavi ovaj proces. Ako mi, kao Fond, sprovodimo zakone u svim odredbama koje se tiču naše delatnosti, to s pravom očekujemo i od ostalih subjekata povećan nivo društvene odgovornosti.
Očekujete li da ćeobelodanjivanjem imena najvećih dužnika koji ne uplaćuju doprinose za PIO biti rešeno ovo pitanje?
Ako je poštovanje zakona obaveza svih, ne vidim razlog zašto bi ime onoga ko to ne sprovodi bio tajni podatak. Naročito kada nepoštovanje zakona nanosi štete celom sistemu. Moguće je da bismo kroz takav pristup otklonili uzroke.
Da li je UO predao Vladi pismo o namerama o strateškom restrukturisanju Fonda i da li imate bilo kakvu reakciju nadležnih?
Pismo o namerama je, po odluci Upravnog odbora, krajem oktobra poslato na razmatranje premijeru Cvetkoviću, potpredsedniku Krkobabiću, ministarstvima rada i socijalne politike, finansija i asocijacijama koje učestvuju u UO. Cenimo da još nije prošao primeren rok za njihovu reakciju u smislu zakazivanja sastanka, ali smo uvereni da će se svi kojima je pismo ozbiljno baviti našim predlozima.
Koji bi bili prvi efekti usvajanja ovog predloga?
Očekujempozitivne efekte koji mogu na kratak rok doprineti poboljšanju finansiranja Fonda. Rashodi Fonda uvećani su za iznos socijalnih davanja, koja se inače finansiraju direktno iz budžeta – zdravstvena zaštita penzionera, kao i rashodi vezani za invalidsko osiguranje, odnosno za isplatu naknada za tuđu negu i pomoć, za telesno oštećenje, za invalide II i III stepena. Za iznos tih davanja, koja su nominalno u 2010. iznosila 62,5 milijardi dinara, smanjio bi se procenat učešća ukupnih budžetskih dotacija u finansiranju penzija sa 47,1 na 38,9 odsto. Dakle, sprovođenjem samo ove kratkoročne mere relaksiraobi se finansijski položaj Fonda iučešće dotacija države prema Fondu bilo bi smanjeno za 8,2 indeksnih poena.
Za kolikoće porasti broj penzionera u 2012. godini i za koliko će to povećatiizdvajanja iz budžeta, ako stepen naplate doprinosa ostane na sadašnjem nivou ?
Očekivan porast broja penzionera u 2012. godini je oko 30.000 i taj broj ćemo koristiti pri izradi finansijskog plana za 2012. Deceniju unazad posmatrano prosečno godišnje povećanje broja penzionera iznosi 1,5 odsto. Uz preliminarne projekcije, u 2012. godini povećao bi se bruto iznos potrebnih sredstava na ime penzija za oko 8,2 milijarde. Pod pretpostavkom da će učešće izvornih prihoda u ukupnim sredstvima potrebnim za isplatu penzija i ostalih prava ostati na ovogodišnjem nivou, proizilazi da će se, za ove namene, iz budžetskih dotacija izdvojiti dodatnih 3,8 milijardi dinara u bruto iznosu.
Jasna Petrović
objavljeno: 12.10.2011
