Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do važnih obaveštenja kroz telefonski lavirint
Kada su im potrebne informacije, građani sve češće osuđeni na preslušavanje dugačkih snimljenih poruka. – U „Telekomu Srbija” su objasnili da firme odlučuju da li će odgovore sugrađanima davati operateri ili će ih birati preko govornih automata sa više linija
Za informacije kada će im stići penzija, koliko im još godina staža ili života fali za nju, zašto im je odjednom nestalo struje ili vode, koji je kurs dinara i kada im kreće voz, sugrađani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su, zbog tehnološke modernizacije, sve češće osuđeni na preslušavanje snimljenih telefonskih poruka. Onima „starog kova”, ali i mlađim, zaljubljenicima u kompjuterske igrice i najnoviji simbol prestiža – ajfon, kako kažu, sve teže pada što umesto direktnog objašnjenja nabasaju na takozvane kol-centre koji im nude od pet do devet linija sa raznim informacijama. Bez obzira na to što im možda baš tad „gori pod nogama” jer čekaju poslednji voz otkriće da se iza svakog od tastera kriju još dve, tri, pet linija sa tonskim objašnjenjima.
Čak se i oni u čijim se noćnim morama još pojavljuju čuvene „šalteruše” koje ih i za najobičniji poslić „vozaju” od službe do službe, od preduzeća do preduzeća, obraduju kada se posle bezuspešnih prolazaka kroz lavirint snimljenih objašnjenja na tasteru jedan, dva, tri" sete da ih kod šestog ipak čeka operater.
Neke kao sugrađanku iz Ulice Zdravka Čelara ni onda svetlost ne obasja. Sedela je tako pre pola meseca bezmalo sat vremena u mraku pokušavajući da otkrije zašto joj je nestalo struje.
– Na tasteru za planska isključenja „Elektrodistribucije Beograd” nije bilo moje adrese, broj koji mi je donosio obaveštenja o kvarovima na strujnoj mreži takođe nije imao informaciju o nestanku struje u mojoj i nekoliko okolnih zgrada, već je snimljeni glas govorio da nema kvarova u gradu. Nekoliko puta pritiskala sam broj za kontakt sa operaterom, telefon je zvonio i zvonio, ali se niko nije javljao – objasnila je žiteljka Palilule.
Sećajući se da zgrade u tom kraju nekoliko časova nisu imale struju zbog nemarnog presecanja kabla na gradilištu preko puta dvorane „Pionir” Sandra Alagić, predstavnik za medije EDB-a, objasnila je da ne mogu uvek kada pet zgrada u jednoj ulici ostane bez elektronapajanja imati snimljenu informaciju.
– Zato i postoje operateri, ali onda sugrađani navale odjednom da zovu, ne mogu malo da sačekaju, pa ne možemo ni mi da se poubijamo. I u svetu imaju ovakav sistem obaveštavanja, a mi smo ga uveli pre ostalih komunalnih preduzeća 2002. godine po ugledu na elektroprivrede Francuske, Engleske, Nemačke i Mađarske. Taj kvar je bio sitan, a kada se dogodi nešto ozbiljnije uvek pravimo dodatna obaveštenja – istakla je Alagićeva.
Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra „Železnica Srbije”, kaže da su ponosni na sadašnji sistem obaveštavanja u Beogradu i da planiraju proširenje tonskog biranja i na ostale železničke centre u zemlji.
– Umesto snimljenih obaveštenja kod nas bezmalo na svakom tasteru sugrađane očekuje operater koji mu daje informacije. Prednost je u tome što sada na jednom broju dežura pet operatera, pa se protok poziva povećava. Mana je što sugrađani ipak ponekad čekaju. Cena razgovora je ista kao i sa bilo kojim drugim fiksnim brojem u Beogradu – istakao je Stanisavljević.
Kod „Beogradskih elektrana” posle uvek istog snimljenog pozdrava sugrađani odmah bivaju upućeni na operatera. „Gradsko zelenilo” nudi privilegiju da se njihovi službenici direktno javljaju na telefon. Po broju linija na kojima ih čekaju obaveštenja među komunalnim preduzećima prednjače „Vodovod i kanalizacija”, jer ih ima sedam, a „Gradsko saobraćajno” je, uz još poneko preduzeće, pored modernog informativnog sistema zadržalo staru praksu negovanja dispečerske službe koja sugrađanima nudi informacije od 0 do 24 časa. Kako je nedavno objasnio Zoran Stanojević, dispečer, u svakom trenutku su spremni da umesto kompjuterizovanih glasova „običnim rečima” sugrađanima objasne zašto trolejbusi stoje, autobusi menjaju trase ili, povećavaju broj autobuskih stajališta.
– Dešava se da nas sugrađani pozovu pa zatraže kontakt informativnog sistema, a onda nas zovu i objasne da se ne snalaze baš najbolje sa kompjuterizovanim operaterima, pa nas zamole za informaciju. Radimo u tri smene, ponekad je teško, ali bitno je da naši putnici dobiju tačne podatke – kaže Stanojević.
Koliko košta pozivanje Informativnog centra EDB-a, u ovom preduzeću su rekli da za to pitamo predstavnike „Telekoma”, ali i da su tražili da taj poziv za sugrađane bude besplatan, pa im nije odobreno.
U „Telekomu Srbija” su objasnili da firme odlučuju da li će informacije sugrađanima davati operateri ili će ih birati preko govornih automata sa više linija.
– Tarifiranje čekanja do ostvarenja poziva takođe je prepušteno pravnom licu koje zakupljuje određeni broj, ali gotovo uvek se tarifira kao običan poziv, prema važećoj ceni impulsa – objasnili su predstavnici „Telekoma”.
Ukoliko posle preslušavanja poruka u komunalnim preduzećima sugrađanima preostane vremena da provere koliko novca imaju na računu u banci Inteza, na primer, u njihovom kontakt centru dočekaće ih ljubazni uglavnom snimljeni glasovi na devet linija. Ukoliko odluče da preslušaju sve poruke biće im potrebno dosta vremena, ali ne i novca jer kako je objasnio Aleksandar Cucurević, direktor Odeljenja za brigu o korisnicima Inteze, okretanje njihovog servisa nije skuplje od uobičajenih telefonskih razgovora u gradu.
-------------------------------------------------------------------------
Polučasovni razgovor sa automatom o penzijama
Sugrađane koji nazovu govorni automat Penzionog fonda Srbije dočekaće snimljena poruka: „Dobrodošli u Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja”.
Posle informacija o radnom vremenu filijala i šalter-sale biće im ponuđeno biranje pet tastera, a za detaljno preslušavanje svih biće im potrebno bar pola sata.
D. Jokić
[objavljeno: 06/11/2008]
.jpg)
