Izvor: B92, 13.Nov.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Rasporediti štednju
Beograd -- Vicepremijer Mlađan Dinkić kazao je juče da je vlada blizu dogovora sa MMF-om i dodao da se na neki način mora ograničiti rast plata i penzija u narednoj godini
"Pitanje je mere, važno je da se štednja ravnomerno rasporedi po svim kategorijama", rekao je Dinkić, ističući da su najveće stavke u javnoj potrošnji izdaci za plate i penzije.
Prema ranijim informacijama, MMF insistira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na odustajanju od vanrednog povećanja penzija od 10 odsto, a ukoliko taj predlog bude odbijen, predstavnici fonda će insistirati na zamrzavanju zarada u javnom sektoru na svim nivoima.
Dinkić je naglasio da je postignut dogovor da deficit budžeta u narednoj godini bude 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda na nivou države, tako da se sada razgovara "kako doći do strukture rashoda koja bi podržala takav deficit".
Povodom najava iz Partija ujedinjenih penzionera Srbije da bi mogli da uskrate podršku vladi ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, Dinkić je rekao da treba videti "šta su realni zahtevi, a šta su nerealni, ukoliko samo jedna kategorija treba da dobije nešto vanredno".
"Treba videti koja je mera vanrednog povećanja u uslovima kada moramo vanredno da štedimo, treba naći fini balans", istakao je on, dodajući da i penzioneri i zaposleni imaju primedbe na visinu primanja.
Dinkić je napomenuo da su ključne figure u sklapanju svakog programa sa MMF-om guverner centralne banke i ministar finansija.
Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić ne pristaje na predlog MMF-a da se povećanje penzija od deset odsto, u budžetu za sledeću godinu, obustavi.
Kako B92 nezvanično saznaje, u ostalim strankama u vladajućoj koaliciji nisu spremni za drugo ponuđeno rešenje MMF-a, zamrzavanje plata u javnom sektoru. U produženim pregovorima, koji bi trebalo da traju do četvrtka, traži se prelazno srednje rešenje.
Međunarodni monetarni fond ponudio je Vladi da se budžetom za sledeću godinu penzionerima odobri ili povećanje za deset odsto ili samo usklađivanje sa rastom troškova života, saznaje B92. Predstavnici PUPS-a, međutim, odlučni su da od povećanja penzija ne odustanu, makar to značilo i izlazak iz Vlade.
"Ukoliko naši zahtevi ne budu apsolutno prihvaćeni, ako se budu ignorisale sve činjenice i penzije budu vraćene u pređašnje stanje, morali bismo da razmislimo i o uskraćivanju podrške Vladi", rekao je poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije Đuro Perić.
Perić, koji je i zamenik predsednika Upravnog odbora Fonda PIO, rekao je da su za PUPS predlozi MMF-a u vezi sa penzijama neprihvatljivi, a parametri kojima se oni koriste netačni.
Ekonomski stručnjaci smatraju da je za Srbiju najgora opcija da se aranžman sa MMF-om uopšte ne postigne. Ekonomista Miladin Kovačević navodi da bi bilo najbolje da se pronađe srednje rešenje koje će omogućiti da penzije porastu za izvesni procenat, i da se izbegne zamrzavanje plata u javnom sektoru.
"Ako uzmemo u obzir da će troškovi života rasti sedam-osam odsto, i da će povećanje biti deset odsto, onda pitanje - da li će se izabrati da se zadrži vanredno povećanje ili usklađivanje sa inflacijom - dođe na isto", objašnjava Kovačević.
"Ovaj aranžman može olakšati tekuću situaciju u vladajućoj koaliciji, koja je u velikoj meri sazdana na nerealnim obećanjima i nerealnim očekivanjima o rastu plata i penzija”, kaže Fabris i dodaje da "argument Međunarodnog monetarnog fonda da je tako nešto neodrživo može olakšati položaj vladajućoj koaliciji”.
Kada je reč o aranžmanu sa MMF-om, Vlada Srbije ima dve mogućnosti - da on bude finansijski ili savetodavni. Fabris kaže da će Vlada, ako uđe u savetodavni aranžman, morati da poštuje preporuku stručnjaka te institucije o zamrzavanju ili plata koje se daju iz budžeta ili penzija.
U suprotnom, ako Vlada uđe u aranžman, a ne poštuje preporuke, Srbija će trpeti negativne posledice. "Posledice negativnog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda odražavaju se na kreditni rejting na zemlje, kao i na međunarodni imidž, a time i na priliv direktnih stranih investicija”, upozorava Fabris.
"Posledice, pre svega, zavise od toga koliki je, da tako kažemo, stepen neispunjenja dogovorenog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom”, kaže Fabris.
"Svaka vlada koja potpiše sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i uđe u neku vrstu aranžmana, trebalo bi da taj aranžman poštuje ili da uopšte i ne ulazi u aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom”, zaključuje on.
Poštovanje preporuka MMF-a značilo bi, između ostalog, privlačenje direktnih stranih investicije, tačnije, to bi bio signal investitorima da je Srbija sigurna za ulaganje. Pozitivan izveštaj MMF-a omogućio bi i dobijanje jeftinijih kredita.
Pregovori MMF-a i Vlade Srbije traju već treću sedmicu i produženi su do četvrtka, kada bi trebalo da bude poznato da li će Srbija ući u aranžman sa tom finansijskom institucijom.
Za sada je malo toga poznato o pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom jer, iako se već za juče najavljivalo da će premijer saopštiti da li prihvata preporuku MMF-a da se odustane od povećanja penzija, taj odgovor je izostao.
Podsetimo, delegacija MMF-a, koja u Beogradu boravi od 28. oktobra, prvobitno trebalo je da se zadrži u poseti do 9. novembra, a potom su razgovori produženi i preko vikenda, da bi nakon toga bilo odlučeno da o predlogu novog budžeta Srbije predstavnici MMF-a i Vlade Srbije razgovaraju do četvrtka.
Monetarni stručnjak Nikola Fabris smatra da aranžman sa MMF-om ima pre svega političku dimenziju.
