Izvor: S media, 01.Avg.2010, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar prazni novčanik
DINAR skoro svake nedelje, gledajući od početka godine, dostiže svoj istorijski minimum, ili jednostavnije pad, u odnosu na evropsku valutu.
Evro je prešao 100, pa 105, a sada lagano, strah nas je i da pomislimo, ide ka vrednosti od 110 dinara. Upornim napredovanjem sve žešće topi standard građana. Plate i penzije su skoro zakovane, a obaveze ih iz meseca >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u mesec prestižu.
Jačanje dinara pre svih priželjkuju sugrađani koji su se stambenim kreditom, indeksiranim u stranoj valuti, obavezali bankama “na vernost” narednih 20 i 30 godina.
Građanin koji je polovinom 2008. zarađivao 50.000 dinara, što je tada iznosilo 633 evra, mirne duše je mogao da pozajmi do mesečne rate od 300 evra. Samo godinu kasnije, ta rata je premašila polovinu njegove nepromenjene plate. Izražena u dinarima iznosila je 28.170 dinara. A ako mu se, što je sasvim verovatno, zarada ni do danas nije povećala - rata mu odnosi skoro dve trećine zarade. Ona iznosi - 31.800 dinara. Samo na račun evra porasla je za čitavih 8.130 dinara.
OTPLATA
- Kredit od 70.000 evra sam uzeo početkom prošle godine da bih kupio stan - kaže jedan od naših čitalaca. - Mesečna rata mi je bila 450 evra, što je bilo 40.500 dinara. U međuvremu je padao libor, pa je rata spala na 320 evra i to je bilo oko 32.000 dinara. Naš problem je, međutim, što je banka digla svoju maržu, sa jedan na 3,5 odsto. Pozajmica je vezana za “švajcarac”, a on je još ojačao prema evru. Svakog meseca sada vraćam čak po 500 evra, što je već više od 53.000 dinara.
ZARADE
SA posledicama slabljenja dinara zaposleni se suoče brojeći novčanice u mesečnoj koverti. Junski prosek u Srbiji je iznosio 34.161 dinara, u evropskoj valuti - 328 evra. Godinu ranije prosečna plata je bila 32.553 dinara, što je tada bilo oko 346 evra. Radnici se sada već skoro sa nostalgijom sećaju jula 2008. kada su zarađivali u proseku 33.000 dinara, što je bilo skoro 420 evra. Za dve godine zarade su se istopile za 90 evra.
Ako se posmatraju odnosi prosečnih plata i prosečnih potrošačkih koripi, reklo bi se da je naš standard jedva malo skliznuo. Trenutno nam treba 1,13 prosečnih plata da bi namirili prosečnu korpu. Godinu ranije trebalo je 11 odsto preko prosečne plate, a pre dve godine - svega 0,2 odsto pride.
Nacionalna organizacija potrošača, međutim, poručuje da ta statistika nema mnogo veze sa realnošću. Kupovna moć stanovništva se, kažu, prepolovila.
- Od 2008. godine do sada kupovna moć građana Srbije je pala za 50 odsto - tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača. - Statistika je jedno, a život nešto drugo. Ako su u međuvremenu svuda poskupele komunalije od 30 do 50 odsto, o čemu govorimo. Gde je tu ekonomska opravdanost. Ona postoji za korekcije od nekoliko, pa i deset odsto, ali za više od toga mora da postoji objašnjenje. Statistika prati cene više od 500 artikala. Tu su i gume za automobile. Rast cena na malo su i ekseri. Ako dinar nastavi ovako da pada, očekujemo skok cena. Mi već godinama tražimo poseban tretmana za dvadesetak najvažnijih artikala. To znači ili subvencija drežave ili limitirane marže za njih.
UVOZ
Građani pritisnuti besparicom u svom položaju ne vide ništa dobro, a ni uporno slabljenje dinara im ne uliva nikakvu nadu. Ekonomistima su, međutim, vidljivi i pozitivni efekti “posrnule” domaće valute.
- Sve ovo je prilagođavanje promenama u platnom bilansu, posledicama svetske ekonomske krize i zastoju u prilivu kapitala - objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. - Naša privreda je slabe konkurentnosti i nije dovoljno obezbediti dovoljan priliv deviza da bi se održao nivo kursa. Dobra stvar je što ne možemo da uvozimo sve i svašta, jer je sve skuplje i mi se toga lišavamo ili trošimo mnogo manje. Zato je opao uvoz, a izvoznici su dobili vetar u leđa. Naši proizvođači postaju značajno konkurentniji - troškovi u dinarima su im isti, ali za robu dobijaju više novca.
GREŠKE
NAravno, ni ekonomisti, ne mogu zanemariti negativne posledice. Prva pada na teret stanovništva - zbog slabijeg dinara pada standard. Pada kroz smanjenje kupovne moći za dobra iz uvoza. Na udar rata ranije podignutih kredita podsećaju i ekonomisti. To nas, međutim, uči da ubuduće budemo oprezni sa pozajmicama.
- Ovo slabljenje dinara je dobrodošlo - poručuje Nikolić. - Pitanje je granice do koje je dobro da pada dinar. Gde je granica izdržljivosti i kada može da utiče na inflaciju je već teži problem. Dokle god inflacija nije ugrožena, ne vidim problem sa kursom. Za ekonomiste je ovo dorbodošlo imajući u vidu greške iz prošlosti. Veštački smo održavali jačanje domaće valute. Znali smo da to nije održivo. Priliv novca iz inostranstva, koji je došao sa privatizacijom, morao je jednom da se završi.
PRIVREDA
KOLIKO god padala domaća valuta većina privrednika nije imala izbora - zadužili su se kako bi opstali. Iznos kredita firmi je polovinom godine bio deset odsto veći nego na kraju prethodne. Preduzetnici su u tom periodu nivo pozajmice povećali za 9,6 odsto. Njihovo vraćanje je i najveći problem srpske privrede. Pad dinara, što se čulo iz mnogih apela, najmanje odgovara uvoznicima, a najmanje šteti izvoznicima.
