Izvor: B92, 12.Maj.2014, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davno je trebalo odložiti penziju?
Beograd -- Srbija će verovatno morati da se suoči sa još jednom reformom penzijskog sistema koja obuhvata i podizanje granice za odlazak žena u penziju na 63 godine.
Preciznije rečeno, ukoliko još jedan u nizu najavljenih reformskih zakona bude usvojen do sredine jula, onda će žene u Srbiji već od 1. januara 2015. godine u penziju odlaziti sa navršenih 60 godina života plus šest meseci, s obzirom na to da će se starosna granica podizati sukcesivno za po šest meseci godišnje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Osim podizanja starosne granice u tom paketu reformskih mera naći će se i ona koja podrazumeva plaćanje penala, od oko šest odsto, za svaku godinu prevremenog penzionisanja.
Podaci Republičkog fonda PIO takođe govore da ukupan broj osiguranika prijavljenih u Fondu na obavezno osiguranje premašuje 2,4 miliona, od čega je u kategoriji zaposlenih oko 1,9 miliona, u kategoriji samostalnih delatnosti 312.655, a poljoprivrednih osiguranika ima 160.801. Očigledno je, dakle, da je u 2013. odnos penzionera i osiguranika bio 1:1,4, baš kao što je jasno da je problem, s jedne strane, demografski i tu se ništa u narednih pedesetak godina neće promeniti. Ali problem koji bi, prema oceni analitičara, mogao da se reši u kraćem vremenskom intervalu jeste obnavljanje privrede. Stručnjacima MMF-a, koji zagovaraju rigidniju reformu penzijskog sistema, zamera se i to što, svesno ili nesvesno, previđaju činjenicu da u Srbiji nije zaživeo drugi i treći stub penzijskog osiguranja, i da su sredstva koja su u toku svog radnog staža uplaćivali u Fond PIO, jedini zalog koji im garantuje da će primati zarađenu penziju.
Kao argument za to navodi se podatak da se 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre zakonom utvrđene granice od 65, odnosno 60 godina. I najzad, predlog je da se revidira spisak zaposlenih koji ostvaruju pravo na beneficirani radni staž, utoliko pre što veliki broj administrativnih radnika, bez ikakvog osnova, uživa tu privilegiju.
Oni koji zagovaraju nastavak reforme penzijskog sistema, a među njima je i Međunarodni monetarni fond, upozoravaju na neodrživ odnos rashoda za penzije i bruto domaćeg proizvoda koji sada iznosi 13 odsto i koji bi trebalo svesti na 10 odsto. Obeshrabruje, međutim, procena stručnjaka MMF-a da bi taj cilj mogao da bude dostignut tek 2027.
I mada na prvi pogled izgleda da je ovo iznuđen potez, imajući u vidu da na tome insistira MMF, Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, tvrdi da je ovakvo rešenje trebalo implementirati još pre jedne decenije.
Tu konstataciju bazira na činjenici da su gotovo sve evropske zemlje izjednačile starosnu granicu za penzionisanje muškaraca i žena koja u Zapadnoj Evropi iznosi u proseku 67 godina, a u Istočnoj Evropi - 65 godina „mada ima i zemalja, poput Hrvatske, Crne Gore i Poljske, koje su najavile podizanje te granice na 67 godina“. Naš sagovornik podseća da je u Republici Srpskoj, kao i u BiH ta granica 65 godina za oba pola.
"Računica pokazuje da bi se podizanjem starosne granice za penzionisanje žena na 63 godine, do 2020. godine, na troškovima za penzije u budžetu uštedelo između 10 i 15 milijardi dinara godišnje. S druge strane, ne sme se prenebreći realnost sa kojom se, osim Srbije, suočavaju i gotovo sve evropske zemlje, a reč je o demografskom starenju. Imajući to u vidu, na raspolaganju su dve opcije: jedna je da se građani kasnije penzionišu, a druga da primaju manje penzije u odnosu na plate. Poruka je jasna, ukoliko se reforme ne sprovedu, odnos prosečne penzije strmoglaviće se ispod 40 odsto proseka zarada", upozorava Altiparmakov.
Problem je, međutim, što uprkos reformama takav scenario nije sasvim isključen. Skeptici upozoravaju da će penzije po inerciji padati ukoliko primanja penzionera ne budu pratila realan rast cena na malo, i ako izostane osetniji rast BDP. U prilog tome navode podatak da je početkom 2012. prosečna penzija iznosila 64,7 odsto prosečne zarade, da bi krajem te godine pala na 59 odsto, a sada je na nivou od oko 50 odsto proseka zarada. Prema podacima Fonda PIO za 2013. godinu, prosečna penzija za sve kategorije korisnika iznosila je 23.899 dinara, a prosečna neto zarada 43.932 dinara.
Posmatrano po kategorijama, najveći prosek penzija beleže zaposleni - 25.927 dinara, slede samostalne delatnosti (24.760 dinara) i najzad poljoprivredni penzioneri sa prosekom primanja od 10.088 dinara. Aktuelna indeksacija penzija, odnosno njihovo povećavanje za procenat rasta potrošačkih cena, plus realan rast BDP-a, pod uslovom da je veći od četiri odsto godišnje, trebalo bi da se primenjuje do 2022, a potom bi se penzije usklađivale sa kretanjem nominalnih zarada.
"MMF insistira da se podigne starosna granica zato što je to kratkoročna mera koja može Srbiji da pomogne u smanjivanju budžetskog deficita. Problem je, međutim, što se time leči posledica a ne uzrok. Jer, treba imati u vidu da je procenat nezaposlenih mladih ljudi premašio 52 odsto, a podizanjem starosne granice njihove šanse za zapošljavanje biće još manje. S druge strane, ljudi koji su tri ili pet godina pred penzijom manje su motivisani da se dodatno obrazuju. Zato privrednici smatraju da bi država trebalo da napusti sadašnji model osiguranja i obračuna penzija", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
"To praktično znači da bi zaposlenima koji su na korak do penzije trebalo garantovati isplatu, dok bi za mlađe generacije zaposlenih koji ispune zakonom utvrđen minimum uslova za penzionisanje (u nekim državama donja granica kreće se od 15 do 20 godina radnog staža) trebalo uvesti kategoriju minimalne penzije za koju garantuje država", komentariše on.
I Rajić se poziva na demografsku strukturu, ali u drugom kontekstu. On podseća da će sada u penziju odlaziti ljudi koji su svoj radni vek započinjali sredinom sedamdesetih, ili početkom osamdesetih, godina prošlog veka, kada je stopa zaposlenosti bila najviša. Konstatuje takođe da će broj zaposlenih morati da se povećava jer to je najsigurniji izvor prihoda za punjenje budžeta, ali dodaje da će to biti teško ostvariv cilj ukoliko opterećenje zarada ostane na tako visokom nivou.
"Sve ukazuje na to da se na razvojnoj strani mora stvoriti prostor za nova zapošljavanja. Samim tim će se i fondovi, pa penzijski, lakše puniti, a penzijski sistem će se učiniti održivim. U protivnom, realno je očekivati da će se veoma brzo pojaviti novi zahtevi za dodatno podizanje starosne granice za odlazak u penziju. A to će nas dovesti u apsurdnu situaciju da oni koji su radili 40 godina penziju koriste tek šest ili sedam godina s obzirom na to da žene žive u proseku 74, dok je prosečni životni vek muškaraca 69 godina", upozorava Rajić.
Računica je jasna. Da bi penzijski sistem normalno funkcionisao, neophodno je da na jednog penzionera dolazi bar 2,5 zaposlenih. Prema procenama Svetske banke, taj odnos je još rigidniji - 1:3 u korist zaposlenih, što je u Srbiji nemoguća misija, s obzirom na to da nema dovoljno stanovnika u starosnoj dobi od 20 do 65 godina. Ili, još preciznije. Ako je u Srbiji evidentirano nešto više od 1,7 miliona korisnika penzija, to bi značilo da bi broj zaposlenih trebalo da premaši pet miliona, što nije realno imajući u vidu ukupan broj od oko 6,5 miliona stanovnika.
