Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2014, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je «bosansko proleće» došlo u balkansku zimu?
18.02.2014. -
Piše dr Jelena Guskova,
Protesti u Bosni i Hrecegovini započeli su kao čisto socijalni, kao gnev proletera zatvorenih fabrika u Tuzli, lišenih posla. Ipak već nekoliko dana kasnije oni su prerasli u ozbiljne nerede i proširili se na kantone Muslimansko-hrvatske federacije. Radnicima se pridružila omladina, penzioneri, oficiri u penziji i drugi obični građani nezadovoljni ekonomskim položajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u zemlji.
Prvo je sve govorilo o protestima samo sa ekonomskom pozadinom. Ali ozbiljnost i nejednoznačnost događaja pokazao je vandalizam koji je započeo: paljenje i rušenje administrativnih zgrada, uništavanje automobila, sukobi sa policijom. I prilično brzo se pojavila politička komponenta protesta: demonstranti zahtevaju ne samo da se smeni rukovodstvo preduzeća, već i lideri kantona, gradske vlade, vlada BiH. Jedan od učesnika koji je doputovao u Sarajevo iz provincije, Emir Hodžić, već 9. februara je primetio da počinje manipulacija i okretanje događaja u potpuno drugom pravcu.
Neobično, ali vlasti kantona su se vrlo brzo odazvale zahtevima demonstranata. Ostavku su podneli premijeri kantona Tuzla, Bihać, Zeničko-Dobojskog kantona. Događaji su podstakli poslanike Skupštine kantona Sarajevo da usvoje ostavku vlade kantona. Prezidijum čitave zemlje se ograničio «telefonskim» savetovanjem i pozivom narodu da se suzdrži od nasilja. U ostavku nije otišao niko od tri člana Prezidijuma i ne planira da ode.
To je osnovna pozadina događaja. Postavljaju se pitanja na koja danas pokušavaju da odgovore mnogi novinari i analitičari, koji prate događaje u BiH. Šta je pravi cilj protesta? Da li su oni stihijski ili su ipak bili planirani i pripremljeni? Koju ulogu igraju zapadne zemlje koje su aktivno učestvovale u raspirivanju protesta u Srbiji, u arapskim zemljama, u Ukrajini?
Odmah pada u oči da sukobi nemaju etnički karakter, oni su za sada ograničeni samo muslimanskim delom BiH, protesti u drugim regionima su predstavljali manje mitinge podrške muslimanima koji demonstriraju. Ljudi su se okupljali preko društvenih mreža. Mitinzi podrške su održani u Beogradu, u Zagrebu.
Zapad je prilično brzo počeo da reaguje na događaje u Bosni. I u njihovim reakcijama jasno se vidi rezultat koji može da se očekuje od događaja u BiH. U zapadnoj štampi se podvlači da je jedan od uzroka politički ćorsokak koji se pojavio zato što ne može da funkcioniše vlast tri etničke grupe Srba, Hrvata i Bošnjaka. Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg smatra da su događaji u BiH poziv da se probude EU i međunarodna zajednica. Treba pomoći Bosni na putu u EU, na putu u NATO. Visoki predstavnik Valentin Incko je govorio o tome da treba razmisliti o slanju trupa EU u BiH. Čuju se i glasovi o tome da treba sačuvati jedinstvo BiH.
Sasvim je očigledno da Zapad planira da «pomogne» Bosni da reši nastale probleme, da je zainteresovan ne samo da sačuva jedinstvo BiH, već i da pokuša da promeni strukturu vlasti propisanu u Dejtonu.
Među predlozima koje možemo da vidimo u komentarima stoji: promena Ustava BiH, jačanje jedinstva zemlje, prevremeni izbori, mada će redovni biti održani u oktobru, obnova vlasti na svim nivoima, uključujući u prvom redu RS. Predstavnik RS u Prezidijumu BiH Nebojša Radmanović upozorava: Mi to nećemo dopustiti. Brižljivo čuvamo svoju autonomiju, razvijamo RS. U Bosnu je dolazila Ketrin Ešton kako bi pokazala zainteresovanost Evrope za mirno rešenje konflikta. Nebojša Radmanović je uveren da ako Ešton poželi da vodi političke pregovore, Hrvati i Srbi neće u njima učestvovati. Neka muslimani sami pregovaraju ako se tuku između sebe. 12. februara o BiH su razgovarali ministri spoljnih poslova zemalja članica EU. Oni su došli do zaključka da Bosni i Hercegovini treba pomoći da izađe na kraj sa problemima svim sredstvima.
Predsednik RS uveren je da je cilj demonstracija smena vlasti u RS i vanredni izbori. Milorad Dodik odavno govori o tome da je tendencija da se BiH učini unitarnom državom prisutna od trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma. On ističe da u aktuelnim događajima muslimani imaju ozbiljnu podršku nekih zapadnih država. Ali RS će biti za to ozbiljna prepreka. Pre će Republika Srpka postati samostalna, nego BiH unitarna. Ipak razgovor o vanrednih izborima se nastavlja. Radi sprovođenja prevremenih izbora treba uneti popravke u zakonodavstvo, i izgleda da je Sarajevo za to spremno. I ako je u Federaciji to moguće, na nivou Bosne i Hercegovine bez Republike Srpske ovo pitanje neće moći da se reši.
Znači, kada usijanje strasti dostigne određeni nivo, kao što je bilo već i u Srbiji, i u Ukrajini, treba da se pojavi spoljni faktor, koji će početi da pomaže u rešavanju problema. Ali usijanje za sada nije dostignuto i što je najvažnije protesti se nisu proširili na Republiku Srpsku. Na jednoj od tribina održanih u Zagrebu govornici su govorili da članovi tuzlanske neformalne grupe Udar kupuju oružje kako bi ga upotrebili protiv građana Republike Srpske. Ako iza događaja u Ukrajini, po priznanju konsultanta vlade Nemačke Kristofera Herstela stoji Nemačka u dogovoru sa NATO-om, ko stoji iza nereda koji započinju u BiH? Jer, po njegovim rečima, NATO iza zatvorenih vrata planira razvoj događaja godinama unapred, time se bave vodeći političari. Edvard Jozef (centar trasantlantskih istraživanja Univerziteta Džona Hopkinsa, SAD) obratio je pažnju na to da još pre dva meseca američki političar, zvanični predstavnik Stejt Departmenta SAD Viktorija Nuland rekla je da su SAD nezadovoljne situacijom u BiH, jer država ne funkcioniše. Naučnik je uveren da bez Vašingtona Brisel ne može da reši problem BiH. A iskustvo u tom regionu SAD već imaju: to je i zaustavljanje rata u BiH, i potpisivanje Dejtonskog sporazuma, i stvaranje Ustava BiH. Zato se Jozef nada da će SAD preuzeti na sebe odgovornost za događaje u BiH. On čak predlaže EU da uvede specijalni status za BiH.
Iskustvo svih prevrata organizovanih pomoću SAD pokazuje da u određenoj etapi zastavu običnog, činilo bi se, protesta, uzima neko ko i vodi demonstrante ka unapred planiranim ciljevima, po pravilu smeni vlasti. Kako se to dešava u Bosni?
Neočekivano se pojavila neformalna grupa Plenum građana i građanki Sarajeva, koja je odmah istupila u procesu regulisanja sa glavnim zahtevom smene vlasti Federacije. Takvi isti «plenumi» su se pojavili u drugim gradovima. U Tuzli je plenum okupio nezadovoljne građane i želi da izabere vladu kantona. A lider tuzlanske neformalne grupe Udar Aladin Širanović, inicijator protesta u Tuzli, izjavio je da je plenum nelegitimni organ, njima niko nije davao ovlašćenja da vode pregovore o vlasti, pošto nisu učestvovali u protestima. Plenum se pojavio i u Zenici, i 13. februara oni su sazvali svoju osnivačku Skupštinu. Prve osnivačke skupštine plenuma održavaju se u Mostaru, Brčku, Bugojnu. I plenumi koji se pojavljuju sa strane spremni su da aktivno učestvuju u proceduri smene vlasti na svim nivoima.
O događajima u Bosni odavno su već počeli da govore kao o bosanskom proleću. Čak neformalna grupa sa takvim nazivom je formirana. A znači, ako je došlo «proleće», pojava «potrebne» vlasti ne može da se izbegne. Već i član Prezidijuma BiH Bakir Izetbegović smatra da su izbori jedini izlaz iz nastale sitaucije. Ali kako bi se pobedilo, potrebni su jasni ciljevi i planiranje, dobra organizacija, disciplina i jedinstvno demonstranata, smatra tvorac pokreta Otpor i direktor Centra za nenasilna dejstva i strategiju Kanvas Srđan Popović. A najvažnije je što protesti treba da se pretvore u pokret, što se za sada nije desilo u BiH. Popović je uveren u svojim zaključcima, pošto je pomagao mnogim takvim protestnim pokretima, uključujući Gruziju, Ukrajinu. I teoretičar «nenasilne borbe» spreman je da dođe u Bosnu da pomogne stihijskim protestima da konačno pobede, pri tome ne samo unutar, već i van granica zemlje. Izgleda da će Balkan opet morati da plane uz podršku SAD i međunarodnih organizacija?
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
