Izvor: RTS, 11.Feb.2017, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li baletu u Srbiji preti labudova pesma?
Udruženje baletskih umetnika Srbije je ovih dana ponovo skrenulo pažnju na probleme sa kojima se suočavaju baletski umetnici i ansambli. Udruženje upozorava da zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i neadekvatna pravna regulativa odlaska igrača u penziju, mogu da dovedu do gašenja baletske umetnosti u Srbiji.
Oko dve stotine baletskih igrača >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaposleno je u ansamblima Narodnog, Srpskog narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama. Da bi repertoar živeo, pozorišta su prinuđena da honorarno angažuju mlade igrače, jer u pedesetim teško je biti na vrhovima prstiju. Dvadesete su idealne za igranje, za osvajanje nagrada, za pun doprinos baletskoj igri.
Balerina i član predsedništva Udruženja baletskih umetnika Srbije Iva Ignjatović ističe da je goruće pitanje preveliki broj honorarno angažovanih igrača.
"To je problem koji se akumulirao, a dodatno ga je produbila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru", navodi Ignjatovićeva.
Direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja napominje da je angažovanje mladih honorarnih saradnika mnogo košta tu kulturnu instituciju. "S jedne strane mladi ne mogu da se zaposle, a s druge strane, zakon prirode kaže da ne mogu da rade ono što su mogli pre 20 godina. Ne pamtim kada je neko iz baleta otišao u penziju", kaže Đaja.
Među honorarcima su solisti baleta, nagrađivani umetnici. Ipak, njihovi ugovori ne pokrivaju beneficirani radni staž, a tokom leta se ti ugovori prekidaju i tada gube pravo na zdravstveno i socijalno.
"Morate da im omogućite nešto što je osnovno ljudsko pravo, pa i ustavno pravo. Oni moraju da imaju osiguranje i minuli rad, oni jednog dana moraju da odu u penzije, neće večito biti mladi", kaže zamenik direktora baleta Narodnog pozorišta Miloš Dujanović.
Ministartstvo kulture spremno je da u dogovoru sa ostalim resornim ministarstvima reši probleme baletskih ansambala.
Balerina Iva Ignjatović smatra da su potrebne izmene Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju.
"To su stvari do kojih treba da dopremo, a ono što nam je neophodno, a manjka, je Zakon o pozorištu", dodaje Ignjatovićeva.
U Udruženju dodaju da tri državne škole godišnje iškoluju oko 25 baletskih igrača, koji u ovim okonostima postavljaju pitanje - da li je odluka da se bave umetnošću bila prava.
