Izvor: B92, 10.Mar.2015, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cela Srbija sanja BG penziju
Novopazarski penzioneri su, ako je suditi po statistici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, najsiromašniji u Srbiji.
Oni sa prosečnim iznosom na čeku od oko 135 evra, u dinarskoj protivvrednosti, izguraju od prvog do sledećeg prvog u mesecu. Sa 110 evra više, tačnije 245 evra, u novčaniku mogu se pohvaliti Beograđani, čiji prosek važi za najbolji u državi.
Međutim, i u prestonici u različitim opštinama penzionerski buđelar je prilično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << različit. Na vrhu liste su najstariji stanovnici Savskog venca, a slede Starograđani i Vračarci.
Kada je reč o penzionerima koji su u penziju otišli pod posebnim uslovima, s beneficiranim radnim stažom, najviše čekove u centralnoj Srbiji na kraju prošle godine imali su akademici 51.113 dinara, nosioci spomenice 46.612 dinara, dok su rudari primali najniže penzije 24.625 dinara. Bivši radnici SMUP-a u proseku imaju 41.125 dinara, a republičkog MUP-a 40.324 dinara, dok su najniže izuzetne penzije i iznose oko 22.474 dinara.
Prema najnovijim podacima PIO fonda, Beograđani nemaju baš dostojnu konkurenciju u visini penzije u centralnoj Srbiji, pošto su sledeće na spisku Nišlije, koje mesečno prime u proseku 50 evra manje, ili 23.471 dinar, za njima su Borani i Kraljevčani. Inače, republički prosek je 23.145 dinara.
"Statistika govori da najniže čekove pored Novopazaraca imaju i u Aleksincu i Požarevcu, i prosek tek prelazi 17.000 dinara. U Vojvodini, najviši prosek drže Novosađani sa 27.808, zatim u Vrbasu 25.123, Pančevu 25.023 i Subotici 24.158, a najniži čekovi su u Odžacima 20.928, Sremskoj Mitrovici 21.627, Bačkoj Palanci 22.302 dinara. Na Kosovu i Metohiji nešto više od 32.000 korisnika prima prosečno 21.652 dinara", kažu u PIO.
Tokom poslednjeg meseca u 2014. godini, broj novih penzionera veći je za oko jedan odsto u odnosu na lane. To je prosečno godišnje povećanje koje se beleži poslednjih godina. U decembru je u našoj zemlji tako bilo ukupno 1.739.162 penzionera svih kategorija, dok je na kraju 2013. godine 1.722.649 ljudi primalo penziju.
"Tada je novih penzionera bilo 107.622, a podatak za 2014. je približan ovom broju. Poslednjih godina prosečan priliv je oko 100.000 novih korisnika za 365 dana", kažu u PIO.
Primenom novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji važi od Nove godine, uvedeni su restriktivniji uslovi za odlazak u penziju. Podaci nadležnih za januar govore da je broj novih penzionera u odnosu na isti period lane manji za 1.056, odnosno za pet odsto. Ovo se odnosi na ukupan broj zahteva za starosne, invalidske i porodične računajući i zahteve za penzije po konvencijama po sva tri osnova.
Prosečna penzija u prosečnoj zaradi stalno pada i približava se procentu od 43,3 odsto. Poslednje izmene Zakona o PIO imale su za posledicu da je krajem prošle godine zabeležen povećan broj zahteva za penzionisanje. Samo u decembru prošle godine u odnosu na isti mesec 2013. u Filijali Beograd bilo je 40 odsto više zahteva, a na nivou celog Fonda 25 odsto više.
"Zbog nedostatka kompletnih podataka za mesec februar 2015, nemamo mogućnosti da izvršimo poređenje sa istim mesecom iz prethodne godine, ali januarski podaci govore da je broj zahteva za penzije u januaru 2014. na nivou celog Fonda bio 20.536, od čega starosne penzije čine 12.125, invalidske 4.039, porodične 3.974 i ostalo 398. U januaru ove godine ukupan broj zahteva za penzije na nivou celog Fonda je iznosio 19.480, od čega starosne 11.886, invalidske 3.347, porodične 3.976 i ostalo 271. Dakle, smanjenje postoji u svim kategorijama". navode.
Prosečna starost muškaraca koji su odlazili u penziju bila je 63 godine života i 35 godina radnog staža, a za žene starost je bila 59 godina života i 28 godina staža. Stalno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju muškaraca i žena, međutim, nije jedini razlog zbog koga je samo u decembru 2014. godine za oko 40.000 više njih podnelo filijali Beograd zahtev za penziju, već u velikoj meri u toj brojci učestvuju i bolesti, pokazuje najnovija statistika PIO fonda.
Među bolestima koje dominiraju su oboljenja krvotoka i srca zbog kojih 28,6 odsto njih zatraži penziju, na drugom mestu su razni tumori koji učestvuju s čak 28,5 odsto. Podaci donose i pozitivne trendove, a to je da iz godine u godinu opada broj duševnih bolesnika koji po prirodi stvari moraju u invalidsku penziju. Sada njihov broj ne prelazi 10,5 procenata, koliki je i broj onih koji traže penziju zbog bolesti mišića.
"Broj starosnih penzionera prilično se povećava, tako je na kraju 2013. godine njihovo učešće u ukupnoj penzionerskoj populaciji bilo 59,28 procenta, ili 1.021.216, a sada je već 60,56 odsto ili 1.053.258. S druge strane, broj invalida pao je sa 30 na 20,85 procenata, zbog sve oštrijih uslova za penzionisanje i sada ih je na spisku 323.210. Najstabilnija kategorija su porodični penzioneri i njihovo učešće se ne menja, iako se i tu uslovi iz godine u godinu menjaju", kažu u Fondu.
