Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bogati ne spasavaju budžet

Država je i 2009. godine donela mere koje su se odnosile na oporezivanje najbogatijih, ali su efekti bili beznačajni

Država neće smanjivati plate i penzije, već će teret krize najviše snositi bogatiji sloj stanovništva. Ispod ove izjave danas i bukvalno može da se potpiše premijer Ivica Dačić, ali ovo je u martu 2009. godine izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegov prethodnik i šef Mirko Cvetković. Tek, recept za smanjenje minusa u kasi na ovaj način je oproban, ali nije bio dovoljan. Efekat tih mera bio je svega nekoliko milijardi dinara, a naš budžetski deficit te godine bio je oko 150 milijardi dinara.

Očekivalo se u to vreme, kada je resorni ministar bila Diana Dragutinović, dakle na početku finansijske krize, da će država od onih koji najviše imaju 2009. godine namaći bar 16 milijardi dinara. Sakupljeno je nekoliko puta manje novca.

Zasad je nepoznato kojim merama će premijer Dačić napraviti takvu vrstu poreske klackalice da oni koji najviše imaju podnesu i najveći teret krize. Moguće je da je na umu imao set mera koje je nedavno najavio ministar finansija Mlađan Dinkić, a koje podrazumevaju rasterećenje malih i srednjih preduzetnika. Kako je istakao nedavno, zanatlijama će biti ukinute fiskale kase, a mali privrednici će sve obaveze prema državi izmirivati preko samo dve uplatnice. I to tako što će plaćati samo PDV i porez na imovinu. Ostalih nameta biće oslobođeni, najavio je resorni ministar.

Diana Dragutinović 2009. godine imala je drugačiji plan. Kao jedna od mera sredinom 2009. godine uveden je takozvani krizni porez na mobilne telefone. Ukinut je već početkom 2011. godine i to nakon što su naši državni zvaničnici objavili da je kriza prošla, pa su i mobilni operateri zahtevali da im se ukine krizni porez. Pun efekat ove mere je iskazan samo u 2010. godini. Prema podacima Ministarstva finansija te godine je sakupljeno oko 5,8 milijardi dinara. U periodu od 2009. do 2011. godine ukupno je naplaćeno 9,3 milijardi dinara.

Smatralo se u to vreme da će značajnijim oporezivanjem vlasnika čamaca, plovila i letelica država, takođe, moći da obezbedi neke prihode. Efekat je, međutim, bio minoran sa stanovišta budžeta.

Prikupljeno je svega oko 30–50 miliona dinara godišnje. Prihodi po osnovu poreza na upotrebu vazduhoplova i letelica su, takođe, zanemarljivi i iznose oko jedan do dva miliona dinara, kažu u Ministarstvu finansija.

Tada je donet i Zakon o privremenom smanjenju plata u državnoj administraciji i javnom sektoru. Bilo je predviđeno da se deo primanja zaposlenih čija je zarada veća od 40.000 dinara uplaćuje u Budžetski fond za rešavanje problema prouzrokovanih negativnim efektima svetske ekonomske krize. Ova mera bila je na snazi od 1. juna 2009. godine do 31. januara 2010. godine i nije obuhvatala sve zaposlene u javnom sektoru, budući da su pojedine javne službe bile izuzete. Efekat ove mere iznosio je ukupno 1,7, od čega skoro 1,5 milijardi dinara u 2009. godini.

– To znači da ili u Srbiji nema toliko bogatih ili nam je evidencija loša – rekao je 2009. godine profesor Jurij Bajec, koji je ujedno bio i imenovan za člana Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića.

Prema oceni Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, nije realno očekivati neko veoma značajna povećanje prihoda po tom osnovu.

– Verovatno je moguće povećati poreze na dohotke, posebno one na dobit. Prostor postoji i kada je reč o porezu na imovinu. Prihodi iz ovih izvora su znatno pali posle 2008. godine. I ne oporavljaju se. Bar ne realno. Do koliko novca može da se dođe zavisi od ukupne poreske reforme i od drugih mera privredne politike. Ako se istovremeno teži subvencionisanju privatnih investitora, koji je smisao oporezivati im dobit – upozorava Gligorov na ovu kontradiktornost.

Takođe, ako se teži smanjenju doprinosa, kako bi se povećala dobit preduzeća iz koje će oni investirati, koji je smisao oporezivati dobit, pita se naš sagovornik.

– Progresivnost poreza na dohodak domaćinstva je nešto drugo i moglo bi da bude neka vrsta korekcije regresivnosti poreza na dodatnu vrednost. Međutim, nije. Konačno porez na imovinu i kapital bi mogao da donese nešto značajnije prihode, jer su zanemarljivi, mada te vrste poreza imaju veći trenutni nego dugoročni efekat – procenjuje Gligorov.

Progresivno oporezivanje je među ekonomistima u svetu predmet široke rasprave. Predlagači ove vrste nameta ističu da je to dobar metod za smanjenje ekonomskih nejednakosti, dok protivnici tvrde da takav porez guši tržišnu ekonomiju i destimuliše vlasnike kapitala.

Srbija u novijoj istoriji pamti pokušaj vlade Mirka Marjanovića da manjak u budžetu 1998. godine popuni porezom na luksuz. Idejni tvorac tog projekta bio je Vojislav Šešelj, koji je građanima uveo taksu za izlazak iz zemlje, porez na posedovanje mobilnih telefona, satelitskih antena, ali i automobila s motorima jačim od 2.000 kubika.

Anica Telesković

objavljeno: 14.08.2012.

Nastavak na Politika...

GdeInvestirati.com: Oporezivanje bogatih - da li je uspelo?

B92: Od bogataša nema "koristi"

GdeInvestirati.com: Oporezivanje bogatih - da li je uspelo?